bermenode

❤️ Click here: Razgovor ugodni naroda slovinskoga

Potom je izdao i kroniku naslovljenu Korabljica 1760. Tomka Mrnaviæa u Rimu na 1630.

Kupi Jure vojsku po Epiru: osam hiljad silenih konjika, sedam hiljad poizbor vojnika, usve vojske petnajest hiljada, ali je to ognja žestokoga. Poslušaj me, Musa kapetane!

- Kaèiæ je, dakle, jasno ocijenio politièke prilike, u kojima se imalo pojaviti njegovo, za porobljeni narod u Dalmaciji, epohalno djelo. Detaljno je opjevao i događaje za vrijeme Kandijskoga i Bečkog rata, kada su od turske vlasti oslobođeni i mnogi hrvatski prostori.

Prisvitli gospodine Pripoljubljenomu štiocu. Pisma Radovana i Mjelovana. Poskoènica, koja se može u kolu pjevati. Slidi kratko ukazanje od starih kralja slovinskih i dogaðaji koji se u stara vrimena zgodiše u državam slovinskim, iz razlièitih knjiga izvaðeni i na svitlost postavljeni Dogaðaji posli poroðenja Isusova. Pisma od kralja Tješimira. Pisma od kralja Vladimira. Pisma od Radoslava i Bodina. Pisma od Kobiliæa i Vuka Brankoviæa. Pismo od Ostoje Kristiæa i Stipana Jablanoviæa. Pismo od Basilija Cesara. Slidi kratko govorenje od poglavica hrvatski oliti kranjskih. Pisma od mejdana Jure Kastriotiæa Pisma od Jure Kastriotiæa i njegove majke Vojsave Pisma od boja Jure Kastriotiæa i cara Murata na 1443. Pisma od ženidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotiæa Pisma od rata Jure Kastriotiæa i Republike mletaèke, koji se uèini na 1447. Murat ožalošæen puno i rasrðen iðe s vojskom na Skenderbega. Murat poèe grad biti. Ban Kastriotiæ opet èini juriš na Turke. Dilo vitežko, koje uèini Jure Kastriotiæ. Smrt Jure Kastriotiæa na 1467. Pisma vojvode Janka, reèenoga Sibinjanina. Pisma druga vojvode Janka. Pisma èetvrta vojvode Janka i s. Ivana Kapistrana, kako razbiše cara Memeda, sina Muratova, pod Biogradom na 1456. Pjesma od uzetja carigradskoga uzvaðena iz knjiga Florijana Kampi Pisma od kuæe Frankopanoviæa Pisma, kako Ante Loredan, vlastelin mletaèki, obrani Skadar od Turaka na 1475. Pisma od kralja ungarskoga, Ludovika imenom, kako pogibe na Muaèkom polju boj bijuæi s carem Sulemanom na 1526. Pisma od bana Zrinoviæa i cara Sulemana treæega, koji obside Seget ungarski i pod njim umri na 1566. Pisma, kako kralj Uluzali doðe s mnogo galija i ostalih od boja brodova pod grad Korèulu na 15 agusta oliti kolovoza 1571 i ne može ga osvojiti. Pisma od strašnoga boja, koji se uèini na dan svete Justine. Popijevka od gospode presvijetle dubrovaèke, kako razbiše i isjekoše Turke Saracene na moru blizu grada Korèule na 1033, kralja bosanskoga Ostoju Kristiæa na 1401 i bana od Neretve ufatiše i umoriše. Prekazana presvijetloj gospodi dubrovaèkoj od fra Andrije Kaèiæa, reèenoga Mjelovana. Pisma od vitezova pridostojne kuæe Grabovèeve, prikazana gosp. Govorenje od stare i plemenite kuæe Kaèiæa. Pisma od starih knezova Kaèiæa Pisma od grada Šibenika, kako doðe poda nj paša bosanski samo trideset iljada vojske i bi razbijen na 1646; takoðer od Vodièana, Vrpoljana i Krapnjana, kako isikoše Turke pod selom Vodice na 1645. Pisma od grada Splita, kako dolaziše poda nj Turci na 1646. Pisma druga od grada Šibenika, kako doðe poda nj paša Teæelija samo pedeset iljada vojske i ne može ga osvojiti na 1647. Pisma principa Euðenija, kako razbi cara Mustapu na Tisi rata beèkoga. Slidi pisma prva od vitezova ungarski i hrvatski, koji u stara vrimena turske odsicaše glave, izvaðena iz razlièiti istorija štampani, poèamši od godišta gosp. Pisma najposlidnja od slavne Bosne Najposlidnji razgovori starca Milovana s bratom štiocem Bratu štiocu. Ma narod slovinski vazda je bio, kako se vidi, u tomu malo pomljiv, jer se malo stvari štije i nahodi od stari kralja, bana, gospode i dogaðaja, koji su se dogaðali u našim stranam. I da se posve ne izgube od stari vitezova uspomene, Gosp. Bog dao je našemu narodu tako pamet naravnu, da ono, što drugi narodi uzdrže u knjigam, oni uzdrže u pameti pivajuæi na sobetim, dernecim i po svim mistim, kuda putuju, pisme svoji kralja, bana, vitezova i vrsni junaka, koje premda nisu posve istinite, ništa ne manje ima svaka dobar temelj od istine. Želeæi dakle ja, da siromasi težaci i èobani naroda slovinskoga, koji se naslaðuju u takizim pismam, mogu doæi u poznanje, da njiove pisme i davorije nisu brez temelja istinita, na službu istih siromaha dajem na svitlost ove knjižice skupljene, složene i prinesene iz razlièiti knjiga talijanski u jezik slovinski, u kojim æe se viditi kralji, bani, gospoda i vitezovi slovinski, njiovi rati, junaštva i sva dilovanja dobra i zla. Ma viruj mi, moj štioèe poštovani, da kada razgledaš ovi moji trudak, vidiæeš nesriæno i nemirno stanje, u komu se nahoðahu vaši prašukundidi u vrime slovinski vladaoca, i poznaæeš èestito, mirno i rajsko stanje, u komu se nahodimo sada pod krilom našega Privedroga Principa, za koga imamo u potribi našu krv proliti. Ako li ti pak ne budu ove knjižice ugodne, a ti èini bolje. Na peru ti sriæa, i da si mi zdrav i veseo! Poznajuæi pak, da se u Vašemu Gospodstvu Prisv. Reèena pak diploma bi na svitlost dana od prisv. Tomka Mrnaviæa u Rimu na 1630. Koliko pak rabrenomu vitezu moj trud prikazati ne stidim se, jer vojujuæi pod barjakom Privedroga Principa mletaèkoga istomu poštenje, sebi i svoj krajini uèinili jeste, a tomu svidoèanstvo izvode kolajne, medalje od zlata, knežtvo i druga pomilovanja od istoga primljena. Ali kruna Vašega jasnoga plemena, dika kotorske države i poštenje sve Dalmacije jest sriæni i èestiti plod od plemenita i vitežkoga stabla poroðen, èneumrloga imena knez i kavalir Marko, koji pod gradom Patrasom od turski gusara naskoèen od viteza svuda proglašenoga slavno ime steèe, jer s malo svojizi junaka pridobi Turke i porazi mnoge. To vitežko dilo poznavši Privedri Princip, uèini ga s velikim veseljem kavalirom s. Ali ni ovde kavalira Marka junaštvo ne dospiva, jer nahodeæi se pod gradom turskim Atenom samo svoji èetrdeset vitezova u svojoj tartani, ne punoj velikoj, bi naskoèen od jednoga šambeka gusarskoga puno velika i strahovita, u komu biše blizu èetiri stotine Turaka, koje Marko veselo doèeka, š njimam se žestoko pobi, šambek, bojno tursko drvo, pridobi, sažga na moru i Turke pobi, da ji se malo plivajuæ na kraj i sarani aliti od njegove slavne sablje uteèe. Ma u ovoj dolini od suza malokrat se zgaða veliko veselje brez plaèa, kako se dogodi u èudnovatomu boju i dobitju pod Atenom, jer kavalir Marko, pridobivši i sikuæi Turke, od puške smrt imade, koga Jozo, brat roðeni, vitežki osveti dobivši mnoštvo Turaka, osvojivši šambek bojni, dignuvši ga u lagum i uèinivši svome Privedromu Principu veliko potenje, koji ga nadari z darovim od visoke èasti i potenja uèinivši ga kavalirom svetoga Marka, davši mu medalje i kolajne od zlata, ne samo njemu, nego li i ostalim vitezovom, koji èestito š njime boj biše i Turke predobiše. Ova dakle i druga mnoga dostojanstva pritežu mene, da ovi moj trud, premda mlohav i neuredan, Vašemu Gospodstvu Prisvitlomu prikazati i posvetiti imam, komu želeæi svaku sreæu i èestitost nebesku i zemaljsku vazda se nazivljem Vaš Gosp. A to ja sve sam pomljivo izvadio iz knjiga latinski, talijanski i rvatski, iz razlièitih pisama i karata, diplomata, dukala, atestata, davorija i svidodžbe staraca, redovnika i svitovnjaka. Svrha pak, za koju ja ovi trud èinim, jest najprva slava i poštenje Božije, komu se svako dilo pošteno, brez otruje grija uèinjeno posvetiti i prikazati ima; druga, neka se sadašnji i poslidnji vitezovi mogu ogledati kano u zrcalo u rabrenita vojevanja i glasovita junaštva svoji dida i šukundida, da ji slobodno i veselo mogu naslidovati i s opæenitim neprijateljom boj biti. Treæa pak svrha moga truda jest ova: da se slavna imena vitezova i glasoviti junaka mogu za puno vikova na svitu uzdržati, štiti i njiova junaštva spominjati, jer što se u knjigam ne nahodi, brzo se izgubi i zaboravi; knjige štampane sve po svitu idu, ako se izgube u jednomu gradu, državi ali kraljestvu, ne æe u drugomu. I to su, moj štioèe, svrhe, za koje ja ovi trud èinim, koji, ako si roda od starine gospodskoga, vitežkoga oli junaèkoga, ufam se biæe ti ugodan, ako li nisi, na moje mrziæeš knjižice i pogrðivat trudno dilo starca Mjelovana, kakono su i do sada oni, koji nisu od vitežke krvi sastavljeni. Retorike ni poesije, nakiæena ni napirlitana veza naæi ne æeš, nego jednu zgradu svrhu tvrdoga temelja od istine ziðanu stinam naravnim iz duboki jama po nastojanju siromaha Mjelovana izkopani. Ako se naslaðuješ u zgraðam narešenim, evo sam ti kamenje pripravio, pilaj ji, teši ji i kreši ji s tvojizim alatom, koga si stekao, ter naèinjaj visoke, plemenite i gospodske palaèe. Ja ti dobrovoljno dopušæam i èestitu u tvomu rukodilu sreæu nazivam. Pisma Radovana i Mjelovana. Knjigu piše od Kotara kneže, po imenu starac Radovane, ter je šalje pobratimu svomu, Mjelovanu od gorice crne. Kadno lani proðe niz Kotare i pronese gusle javorove ter zapjeva pjesmu od junaka jedne slaviš, druge ne spominješ. Vijeèe na te Lijeka i Krbava, Slavonija, vjetežka država, slavna Bosna i sva Dalmacija, Romanija i sva Bulgarija, jer ostavi mnoge vjetezove, mejdandžije, bane i knezove. Pazi, da ti ne ogule bradu, jer junaci za šalu ne znadu. Ta eto si brežan ostario vojujuæi i bojak bijuæi, a junake nijesi zapantio, veæ ji srdiš tako pjevajuæi. Il junake pjevaj sve kolike, neka nije prama tebi vjeke, ol se proði gusal' i pjevanja, niz Kotare ravne putovanja. Ko æe skupit po nebu oblake, ko l' ispjevat po svijetu junake! Ne bi ti ji vijele izpjevale, kamo li æe starac Mjelovane: nije lasno uz gusle vijekati ni junake po imenu zvati. Ako l' ti je što pomuèno, pobre, od Kotara starèe Radovane, uzmi gusle, ta se i napjevaj, sve delije po svijetu izpjevaj. Ali æeš se prija prestaviti kano èvrèak pjevajuæ do mraka, nego li æeš, pobre, izbrojiti, koliko je na svijetu junaka. Kad sam lani proša niz Kotare, svaki veli: 'Pjevaj moje stare! Nije lasno po svijetu oditi, od junaka pjesme izvoditi. Ali neka znadeš, Radovane, da za novce ne pjevam junake, veæ za ljubav, slavu i poštenje, vjetezova stari uzvišenje. Evo æu ti gusle napraviti, vjetezove po imenu zvati; od koji se spomenuti mogu, sve æu ti ji zbrojiti u slogu. Radovane, vjera ti me moja, korba mi je dodijala tvoja. Valja mi se iz doma dijeliti, al me ne æe ðeca preèekati. Jer 'vo sam ti težko obolio, oronuo i još oslijepio skitajuæ se od grada do grada, od nemila, pobre, do nedraga. Nadaj mi se do godine dana, junake æeš kazat od mejdana. Dospivajuæ pozdravljam te lijepo i u dvoru malo i veleko. Osobitu narod svaki kripost ima, s kom se dièi, koju daje Bog prijaki. Mudri kažu ove rièi. A kraljuje sva rabrenost u narodu slovinskomu, snaga, jakost i srèenost u vojniku rvatskomu. Aleksandro to svidoèi, kralj veliki svega svita, svakom noseæ on prid oèi dilovanja plemenita, koja vazda ukazaše Slovinjani vitezovi; i zato se zovijaše slavni jaki narod ovi. Pri neg umri, njim ostavi dopušæenja blagodarna, uznosi ji, fali, slavi rad junaštva vele harna. Kara, priti i proklinje, ko b' opsova narod ovi, i svakoga još zaklinje, da za njima zlo ne slovi. Ostavlja jim banovine sve od mora latinskoga i države jošter ine od Baltika ledenoga, da njiovo ima biti, od starine kako biše, i niko se nejma priti; Aleksandro to hotiše. Sva velika Sarmacija od starine njiova je, slavna Bosna, Dalmacija ilirièka država je. Moskovija, Polonija, Bohemija, Ungarija, sva bogata Slavonija i vitežka Bulgarija, slovinske su te države, davno koje osvojiše, i puno se oni slave, jer narode pridobiše. Ligonija, Alanija, ravna Lika i Krbava, još i lipa Arbanija ilirièka jest država. Plodna zemlja Pomeranska i Gorija još suviše, banovina a i Kranjska slavnog puka vazda biše. Njiova je didovina Srbska zemlja i Rusija, u istinu još starina Tatarija i Prusija. U bilomu gradu svomu, Aleksandrija ki se zazva, svemu puku slovinskomu ljubeznivu pozdrav nazva. Blagoslov jim još ostavi Marte, Jova i Plutona, svoji bogov', koje slavi, da jim dadu svaka ona, koja od nji prosit budu i u dnevu i u noæi, da jim nije trud zaludu, biæe njima u pomoæi. Jedanajest svitli bana s aznadarom tu bijaše, od istoèni kada strana nji monarka pozdravljaše. Za svidoèit bihu zvani svemu svitu, slavni puèe, upisani gori bani, kako mudri to nas uèe, da t' je ova ostavio Aleksandro, sin Filipa, ter je tebe proslavio blagodarstva dileæ lipa. Rad junaštva i virnosti tvoji stari, zemljo slavna, imala si èasti dosti u istinu još odavna. Veseli se, majko jaka ilirièki vitezova, da si puna ti junaka, svitli bana i knezova. Lipu sriæu ter ne kuni, jer plemiæa i gospode gradovi su tvoji puni, u poštenju svakom ode, brez kojizi ti bi bila ka i brez duše mrtvo tilo, tamna, mraèna i nemila; to bi ti se dogodilo. Prostrano se nebo gizda, jer je svitlo i pristalo, al da nije na njem zvizda, u tamnosti sve b' ostalo. Tako ni ti nigda ne bi èasna bila ni ugodna, da gospode nejm' u tebi, jer b' ostala sva neplodna. Za obièaj u tebi je, da svak jednak oæe biti; neprilièno u sebi je još o tomu pomisliti. Aleksandro umiruæi, znam oèito, ne kti toga: svoje carstvo njim dajuæi imenova dostojnoga. Ni u raju, di su sveti, svi jednaci mogu biti; ni u paklu još prokleti istu sržbu budu piti. Apostoli jer su veæi nego sveti muèenici, svu istinu valja reæi, od svitovnji sveèenici. A Lucifer žešæu ima od ostali muku doli, osobitu sržbu prima, jer se zove kralj oholi. K vedru nebu nu pogledaj ter kriposti vidi svake, svitle zvizde ter razgledaj, vidiæeš ji nejednake. Po svoj zemlji prošetaj se, slišaj moja govorenja, u razumu ne smetaj se, veæ promisli sva stvorenja, i lizuæa i plazuæa, svita zviri svakojake, sva letuæa i plovuæa, ugledaæeš svuda take. Vrsta svaka ljuti zmija starešine svoje štuje, do zemlje se svaka svija, zvizduk kralja kada èuje. Bog je tako postavio, da razlikost ima biti; od vika je ostavio, ti se zato nejmaš priti. Slidi kratko ukazanje od starih kralja slovinskih i dogaðaji koji se u stara vrimena zgodiše u državam slovinskim, iz razlièitih knjiga izvaðeni i na svitlost postavljeni Prvi kralj ilirièki zvaše se imenom Ilirik, od koga se Slovinjani Ilirici prozvaše. Posli ovoga mnogi vladaše, ali njiova imena knjige s kojim se ja služim, ne meæu. Glaucio i Klito, sin reèenoga kralja Bradilija, kraljevaše u državi slovinskoj, i ove Aleksandro Veliki, sin kralja Filipa, jako oblada i pridobi. Demetrio glasoviti bi uèinjen kralj od slovinskih banovina. Vlahahu slovinskim državam Brem i Bolg, hercezi oliti duke, Slovinci, i ovi porobiše grèku zemlju. Agran, Pleuratov sin, bi uèinjen kralj slovinski. Ovi kralj puno snažan biše i zato podloži mnoge banovine. Imadiše sto nava od boja, s kojizim ode protiv Etolom, razbi i porobi njiovu državu, pak napunivši reèene brodove svakoga bogatstva, slavodobitnik povrati se u zemlju slovinsku. Umri kralj Agron, i njegova žena Teuta poèe vladati slovinskim državam. Bihu poslani rimski poklisari Lucios i Kajo kraljici Teuti, da je mole neka bi pokarala svoje podložnike koji èinjahu mnogo zla Latinom po moru; ali puna ženske oholosti èinila ih je pogrdno smaknuti. Kraljica Teuta poslala je vojsku na Skenderce, osvoji grad Draèevo, Korèulu i mnoge druge. Ðenera prid vojskom biše Dimitar Faranin, koji se izneviri Teuti i sa svom vojskom pridruži Rimljanom, koji porobiše svu Dalmaciju i osvojiše kraljestvo Teutino. Dimitar Faranin, vladalac od vojske slovinske, vojeva je po moru i porobio grèke države. Ovi je imao za ženu Triteutu, Pine, kralja slovinskoga, mater. Rimljani osvojiše Far na otoku i Dimal, misto jako u Dalmaciji. Serdilaida, kralj slovinski, diže vojsku i porobi Macedoniju, da mu nije platio Filip, kralj macedonski, potroške za pomoæ koju mu je bio poslao suprot Etolom i Lacedemonom. Filip, kralj macedonski, hotijuæi pridobiti Serdilaidu, kralja slovinskoga, i njegovo kraljestvo podložiti, bi od reèenoga Serdilaide pridobiven i istiran iz zemlje slovinske. Kraljeva je u slovinskim državam Pleurat, Slovinac, i ovi porobi grèku zemlju do Korinta. Kraljeva je nad Slovincim kralj Gencio. Gencio, kralj slovinski, po nagovoru Perseja, kralja macedonskoga, uèini se neprijatelj Rimljana, koji s velikom vojskom doðoše u Dalmaciju ter mu mnoge gradove osvojiše, najposli Skadar u koga se biše zatvorija. I tada kraljestvo slovinsko i macedonsko pod oblast Rimljana pade. Drugi Slovinjani, zvani Ardijeji i Palari, udariše na Slovince dalmatinske, koji se bihu Rimljanom podložili, ter ih neprijateljski porobiše. Peraštani Dalmatini dignuli se jesu suproæ Rimljanom. Dalmatini gornji udariše na Liburneže Kotarce, kojizim grad Promin osvojiše. Doðoše Rimljani na pomoæ Liburnežem, koje Dalmatini pridobiše, ðenerala rimskoga i svu njegovu vojsku isikoše. Po smrti Julija Cesara Dalmatini Slovinci rimskoga zapovidništva jaram svrgoše, koje Bebius, rimski vojvoda, pokoriti hotijuæi, on i sva njegova vojska od Dalmatina bi pobijena. Ali opet Rimljani veæu vojsku poslaše u Dalmaciju, koja veæe od pedeset godišta š njimam se bijuæi, najposli od Rimljana pridobiveni ostadoše Dalmatini. Digoše se Posavci suproæ Rimljanom, puno vrimena š njima boj biše; ali doðe cesar August s vojskom i podside stolno misto posavsko Sigeèicu, koju u dvajest dana na silu osvoji. Otolem se dili u Dalmaciju, razbi vojsku kralja dalmatinskoga, Tutima imenom, i osvoji mu veliki grad Promin. Cesar August opet s vojskom doðe u Dalmaciju, i zarad velika glada, koji tada u Dalmaciji biše, cesaru se podložiše, davši mu haraè i u tutiju aliti u poruèanstvo sedam stotina mladiæa. Daci Pridunajci robili jesu Slovince, a Dalmatini digoše se protiva Rimljanom. Dogaðaji posli poroðenja Isusova. Na 7 po Isusovu poroðenju bihu kralji od Dalmatina i Slovinaca Batana i Pinet. Ovi se digoše protiva Rimljanom, a imadihu vojske osam stotina iljada pišaca i dvista iljada konjika, kako piše Velejus Rimljanin, to èini miljun u sve. Na puno mista Rimljane isikoše na ta naèin, da nisu nikadar bili u veæemu strahu, tuzi ni žalosti. Doðe rimska vojska u Dalmaciju ter same Makarane oblada. Rimljani razbiše slovinsku vojsku i ufatiše Bata i Pineta, kralje slovinske. Sveti Pava pripovida je riè Božiju po slovinskim državam. Vladao je svim slovinskim tada državam kralj Svates, Slovinac. Ovi Slovinci tada zvaju se Avari i Abari. Bribirani Kotarci ubiše svetoga Maksima. Kraljeva je ovo vrime nad Rvatim Suring. Doðe s vojskom iz Scitije Radigost u Dalmaciju i u ostale slovinske države ter se mnogo jaki uèini. Kralj Alarik gotski slovinski osvoji Rim i Italiju. Goti Slovinci zadobili su španjolski orsag. Poèeše se Mleci ziðati. Atila, kralj ungarski, reèen biè Božiji, mnogu krv po svim proli. Atila osvoji svu Dalmaciju. Atila razori Akvileju i mnoge gradove po Italiji. Atila, star od 124 lita, oženi se mladom divojkom i posli velike igre i veselja svojom se krvlju zaduši. Vladaše slovinskim državam kralj Ardarik, koji s vojskom slovinskom udari na sinove Atilove i posièe veæe od 30. Vladaše Liburnijom kralj Kunimund, Slovinac, protiva komu dignu vojsku Dinèiš, sin Atilov, podside grad Bošanje; udari na njega Kunimund, vojsku mu razbi, ali i Kunimund u tomu boju pogibe. Tada skonèa posve kraljestvo Atilino. Koga vas svit dobiti ne može, od Kotaraca Slovinjana bi pridobiven. Teodemir kraljeva je u Slavoniji. Osvoji grad Nišu i mnoge ostale; podside Salonik, ali s velikim jaspram podmiæen ostavi ga i to isto lito umri. Teodorik, sin reèenoga Teodemira, za kralja je slovinskoga stao, i ovi oslobodi Dalmaciju, Reciju i svu Italiju od usilnika i progonitelja. Teodorik, kralj slovinski, ubivši Odokara, kralja latinskoga, uèinio se da je kralj od Italije. Kraljeva je ovo vrime u Dalmaciji i rvatskoj zemlji Selimir, Svevlada kralja sin. Doðe kako niki oæe u ovo vrime kralj slovinski Ostroilo u Dalmaciju, ter istiravši stare Slovince iz Država slovinski, svoje iznova naseli. Diže Ostrivoj vojsku i osvoji sve do Draèeva. Osvojiše Slovinci s Ostroilom mnoga mista i porobiše Drinopolje. Bi za kralja u Dalmaciji Svevlad, sin Ostroilov, koji diže vojsku na Grke, razbi je i porobi kruto. Kralj Svevlad osvoji Macedoniju i Iliriju, ter se ove države tada slovinske prozvaše. Doðoše drugi Slovinjani, imenom Avari oli Abari, na onu stranu Dunaja u zemlju slovinsku, koju osvojiše, ter se mnogo jaki uèiniše. Posli toga udariše na Istrijance i mnoge druge države, pak ji porobivši pod araè staviše. Glavar njiov zvaše se ban, od koga vojvode oliti duke slovinske do dneva današnjega bani se prozvaše. Ovi se puno moguæ uèini, jer istoga cesara carigradskoga, osvojivši države, pod araè podloži, na godište po sto iljada zlatni dukata dajuæi mu. Slovinci Abari grad Zemun kod Dunaja i mnoge druge do zemlje razoriše. Slovinci Abari drinopoljsku zemlju porobiše. Abari reèeni na Dalmaciju udariše i dosta zla uèiniše. Isti Abari Slovinci vele zla uèiniše u istoènim stranam. Kralj longobardski s pomoæu Slovinaca osvoji Paduvu. Slovinci Abari èetrdeset gradova u Dalmaciji razorili jesu. Slovinjani, pobivši vojnike grèkoga cesara, svu Istriju opustili jesu. Bi za kralja slovinskoga abarskoga Kajan, i ovi porobi i osvoji vas Friul, obside grad veliki Vidam, u komu zapovidaše udovica Romilda, i videæi iz grada reèenoga kralja Kajana zaljubila se biše u njega, komu posla virna poklisara dajuæi mu na znanje, da æe mu grad pridati, ako je uzme za ženu. Obeæa se Kajan, i pusti nesriæna žena Abare u grad, koji sve posikoše graðane i nevirnost veliku uèiniše. Kajan prvu noæ spava je s Romildom, posli toga pridavši je u ruke mnogi bludnika, napokon èini je na kolac nabiti. Dilo nemilo i sasvim opako. Opet Slovinci Abari porobiše zemlje istoène do Carigrada, i zato cesar od kralja abarskoga mir je pitao. Dalmatini Slovinjani obsidoše grad Sipont u latinskoj zemlji, ubiše Aja vojvodu i svu njegovu isikoše vojsku. Doðoše Avari Slovinci, porobiše Dalmaciju pak priko mora odoše robit Italiju. Avari Slovinci razasuše Dalmaciju i razrušiše gradove, meðu kojim veliki i glasoviti grad Solin, stolno misto cesara Dioklecijana, spored zemljom izporediše. Stari takoðer Dubrovnik razoriše i posve opustiše. Doðoše Rvati od gore Babine, i istiravši stare pribivaoce Slovince, rvatsku naseliše zemlju; a prozvaše se Rvati od bana Rvata imenom, koji njima vladaše. Bi kralj slovinski abarski Kajm, koji se pobi s Vukom, vojvodom furlanskim; za tri dana bili se jesu, èetvrti razbi Vuka i vojsku njegovu. Slovinci razbiše Francuze, u komu boju pogiba sin kralja francuzkoga Pipina, imenom Astijagis. Kraljeva je u Bulgariji Butaja, Slovinac. Francuzi bihu zapovidnici u rvatskoj zemlji i velike propasti èinjahu Rvaæanom. Izmeðu ostali ovo: malu dicu izdirahu materam iz ruku pak ji raskidivahu i psom bacahu. Taku opaèinu Rvati podnit ne moguæi, isikoše sve glavare francuzske po svojim državam; i ciæa toga velika vojska francuzska došla je na nje, s kojom se Rvati sedam godišta biše i sve š njiovim vojvodom isikoše. Slovinci porobili su furlansku zemlju i Lumbardiju, porazili bana furlanskoga Ajaidu sa svim plemiæim, koje su ufatili. Posikli su takoðer i Ferdulfa, vojvodu longobardskoga, zarobili mnogu èeljad, zaplinili plino i odnili neizbrojena bogastva u svoje kraljestvo. Budimir, kralj sveti, ovo je vrime vladao. Iza Crnoga mora opet jedan slovinski narod doðe, stade krajem vode Atarne. Mihajlo cesar bi razbijen od Bulgara. Ban Ljutovid, vladalac od Požege, Srima i Slavonije, odvrže se od cesara Ludovika i poèe robit banovine tuðe. Biše u ovo vrime kralj dalmatinski imenom Borna, koji podiže vojsku na Ljutovida, bana od Slavonije, pobi se š njime kod vode Kupe i bi pridobiven od bana Ljutovida. Udariše sa tri strane silne vojske cesara Ludovika na bana Ljutovida, i ne moguæi mu ništa uèiniti, sramotni se natrag povratiše, a mnogi od banovaca bihu posièeni. Poðe s ovoga svita kralj slovinski Borna, ter na misto njegovo bi uèinjen Ladislav, sin reèenoga Borne. U to isto vrime udari na Ljutovida neizbrojena vojska cesara Ludovika, kojoj ne moguæi Ljutovid odoliti, pobiže u srbsku zemlju i bi primljen od vojvode srbskoga u dvor svoj; ali se Ljutovid ukaza nepoznan i žestoko neharan, jer pogubivši svoga dobroèasnika uèini se gospodar od njegova grada i svega bogatstva. Pobiže Ljutovid u Dalmaciju i bi ubijen od svoji prijatelja. Dalmatini i Slovinci odbaciše rimsko i carigradsko vladanje Na 829. U Dalmaciji i rvatskoj zemlji kraljeva je Tomislav. U drugim slovinskim državam kraljeva je Gostumil. Kralj dalmatinski i rvatski Trpimir. Senjani robili jesu Friul. Bihu vladaoci slovinski Demogoj i Inik. Po smrti Demogoja kraljeva je u Dalmaciji Šebeslav. Umorio je kralja Sebeslava vojvoda Branimir. Metodius, veliki i razumni, slovinski apostol reèen, ovo je vrime bio. Vladao je u Slavoniji Branislav, a u Dalmaciji i u ostalim državam slovinskim kraljeva je Muèimir. Slovinci razbiše Bavare i Francuze. Zapovida je ban Mihajlo ovo vrime. Razbiše Rvati vojsku Simeona, kralja bulgarskoga, i svu Bulgariju jako porobiše, ubivši još istoga kralja Simeona. Primislav i Boleslav glavari su rvatski bili. Pribina ban ubio je Miroslava, kralja slovinskoga. Slovinci Neretvani pobiše Turke Saracene u latinskoj zemlji i iz gore Garganske iztiraše. Kraljeva je Krešimir nad Rvatim. Ovo vrime podložiše se Bošnjaci Beli, kralju ungarskomu, s ovim ugovorom, da oni bane svoje obiru, i bi odabran Ivan Kotromanoviæ. Kraljeva je u slovinskim državam Stipan, sin Krešimirov. Kralj rvatski bi Zvonimir, koga malo posli baci s vladanja ban Slaviæ; ali s pomoæu Grgura pape imade kraljevstva vladanje. Kraljevaše u srbskoj zemlji kralj Mihajlo. Kraljeva je u srbskoj zemlji i u Dalmaciji kralj Bodin. Vladao je slovinskim državam kralj Jure, koji svoje sinovce progoneæi bi svržen, i Grubiša, njegov sinovac, za kralja uèinjen. Knez Radoslav z bratjom svojom Ivanom i Vladimiron poèeše vladati slovinskim državam, ali mnogo od Deše napastovani bihu. Deša suprot Radoslavu vojeva i snažan se puno uèini. Ovi darova koludrom otok Mlit kod Dubrovnika. Deša posve pridobi kralja Radoslava. Bi kraljem slovinskim Nemanja, sin Dešin, i ovi se mnogo velik uèini. Bi za kralja Stipan Nemaniæ, sin reèenoga Nemanje. Simeon, sin Stipana Nemaniæa, bi kralj od Rašije i Dalmacije. Ovi osvoji mnoge banovine. I u to vrime Bosnom vladaše ban Kulin. Porobiše Tatari svu Ungariju, pritiraše kralja Belu k moru i njegovu vojsku težko isikoše; ali s pomoæu bana Franðipana pridobi Tatare i sriæno se povrati na svoje vladanje. Senjani veliku virnost ukazaše kralju Beli, jer vitežki pridobiše Tatare u polju Grobnièkomu ter ji razbiše i okolo pedeset i šest iljada posikoše, od koga vrimena Grobnièko polje nije nièim do današnjega dneva roditi moglo. Stipan, ban slovinski, poèeo je zidati grad Jablanac. U to isto vrime kralj Bela uèini Šubiæe knezove od Bribira. Ninoslav banova je u Bosni. Stipan Nemaniæ, kralj od Rašije i Dalmacije, osvoji Bosnu. Bi za bana od Knina, Skradina i ostali mista Mladin, sin bana Pavla. Uroš, sin Stipana Nemaniæa, ovo vrime kralj je slovinski bio. Ban Mladin mnoga zla èinjaše u Dalmaciji, navlastito Trogiranom i Šibenièanom, robeæi njiove države i mnogu krv nepravedno prolijuæi. Princip posla jim na pomoæ galije, ter osvojiše Omiš i Skradin, grad reèenoga bana Mladina, koga zloæu isti Karlo, kralj od Ungarije, podnositi više ne moguæi, u Kninu ufati ga i odvede svezana u Ungariju. Velikoga kralja Uroša sin Stipan postavi u tamnicu. Frane doðoše u Bosnu, kojizim ban Stipan uziða manastir u Mileševu. Stipan Nemaniæ osvoji svu Macedoniju, Bulgariju, Romaniju i mnoge druge države ter se poèe cesar zvati. Uroš, drugi toga imena, bi uèinjen kraljem slovinskim. Ubi kralja Uroša njegov nevirni tast Vukašin, koji poèe na misto njegovo kraljevati. Tvrtko, kralj bosanski, sagradi Novi u Buci od Kotora. Udariše Turci na kralja Vukašina, koji samo trideset iljada vojske pobi se š njima na bojnom Kosovu, razbi vojsku tursku ter ji isièe okolo trideset iljada izvan onizi, koji se u vodi Marici utopiše. Priðoše vodu i Turke priko vode sikoše; ali voleæi sadirati s mrtvi odoru nego žive siæi, bihu od Turaka snažno naskoèeni ter sramotno natrag pobigoše. Deset iljad' Turci posikoše, a pet iljad' voda Marica proždri. Utopi se silni vitez Ugleša, brat kralja Vukašina, koji malo prije veæe od trista glava odsièe. Proždri voda i jakoga viteza Relju, reèenoga Bošnjanina. Pripliva Vukašin na konju vodu Maricu i pobiže priko gore, ali zaludu, jer ga pogubi njegov sluga za odniti mu kolajnu i križ od zlata. Fridrig Bubel i ban Suriæ ovo vrime bani su dalmatinski i rvatski bili. Car Murat na Kosovu polju od Miloša Kobiliæa bi ubijen. Na 20 klasna, a godišta gori reèenoga 1389, Tvrtko, kralj bosanski, razbio je cara Amurata. Istoga godišta istirao je Tvrtko Ugre ispod Vrane u Kotaru, koju obsili bihu, ter ji pritira u Nin. Puške i prah pušèeni niki fratar Nimac iznašao je. Isto godište poðe s ovoga svita kralj Tvrtko. Dabiša, Stipana bana brat, kralj je bosanski postao. Umro je Dabiša, kralj bosanski. Tvrtkov sin naravni kraljestvo bosansko imade. Ostoja Kristiæ baci Tvrtkova sina s kraljestva. Ostoja vojeva je suproæ Dubrovèanom i suproæ Hrvoju Vukiæu, banu jajaèkomu. Hrvoje Vukiæ razbio je Ugrièiæe i Pavla Bistena, bana rvatskoga, blizu Bihaæa. Kralj Ludovik uèinio je Hrvoju vojvodom ali dukom splitskim i banom dalmatinskim i rvatskim. Sigismund, kralj ungarski, doðe s vojskom u Bosnu, osvoji Srebrnicu i mnoge druge gradove i varoše po izdaji bana Hrvoja, suproæ komu se postavi Sandalj Hraniæ, kapitan bosanski, ali od ungarske vojske bi pridobiven, ter mnoga gospoda bosanska poginuše. Ostoja Kristiæ uèini mir s kraljem ungarskim i vojevat poèe protiva Hrvoju. Šibenièki puk istirao je svoje plemiæe iz grada, ali kralj ungarski smutljivcem èinio je glave odsiæi. Ban Hrvoja odstupi od cesara i kralja ungarskoga Sigismunda, uteèe se caru i od njega primi pomoæ protiva Ostoji, kralju bosanskomu. Ciæa toga nevirna dila digla se je silna vojska ungarska protiva njemu i doðe u Bosnu, prid kojom bihu glavari Ivan, palatin aliti ban ungarski, Ivan Marotiæ, ban slovinski, i Pava ban Kupor s mnogom gospodom i plemiæim ungarskim i slovinskim. Ali njiova bi velika nesriæa, jer Hrvoja razbi i svu vojsku isièe, a gospodu, koji ne pogiboše, one ufati žive. Bana Kupora ufativši živa, u volujsku kožu èini ga sašiti i u vodu baciti. Poðe s ovoga svita veliki vojvoda Hrvoje; i kralj bosanski Ostoja, odbacivši svoju ženu kraljicu, Grubu imenom, uze ženu Hrvojinu. Gospoda i plemiæi bosanski ovo vrime uèiniše viæe, da Ostoju bace s kraljevanja, u komu viæu bi ubijen Pava Radjenoviæ; a kralj Ostoja s Petrom Pavloviæem u grad tvrdi Bobovac uteèe. Ali ostoju Bošnjaci baciše, a Stipana Jablanoviæa za kralja odabraše. Tvrtko Drugi, kralj bosanski, brez poroda umri; i kraljeva je na misto njegovo Toma Kristiæ i obraæen na pravu viru Isusovu od svetoga Jakova od Marke, reda s. Frane, krst sveti primi po kardinalu Karvajali. Posli njegove smrti kraljeva je njegov sin naravni Stipan, koji od Turaka bi ubijen, i tada posve dospi slovinsko kraljevanje. Ali su vas Grci porobili? Ali vas je kuga pomorila? Niti su nas Grci porobili, niti nas je kuga pomorila. Ali nam je cviliti nevolja, jer 'vo ima trideset godina, odkada smo kralja izgubili, a drugoga nismo uèinili. Nit ga, vilo, okrunit možemo, jer se bani pogodit ne mogu, a od kralja roda ne imade, koga bismo za kralja obrali. U Rimu je dite Pavlimire od kolina kralja slovinskoga. U lipoti svakoga nadlazi, još i mlade Rimkinje divojke, jakost, mudrost u njem se nalazi: biæe dika slovinske gospode. Poklisare u Rim odpravite ter za kralja njega uèinite. On je unuk starca Radoslava, a sinovac kralja Cijaslava. Svi doðoše bani na veselje, svi doðoše i pokloniše se; ne kti doæi bane Ljutomire, ne kti doæi ni pokloniti se. To je kralju vrlo muèno bilo, silenu je vojsku sakupio, ter otiðe gori u Rašiju, u državu bana Ljutomira. Lipo ga je bane doèekao s trijest iljad' svoji vitezova; tu udari konjik na konjika, sve po izbor junak na junaka. Tu se teška krvca prolivaše, do neba se jadan glas èujaše: viska konja, a jauk junaka, sve ditiæa i mladi momaka. Namiri se kralju Pavlimire na mladoga bana Ljutomira, od bedrice æorde povadiše ter se z britkim æordam udariše. Bog pomože kralju Pavlimiru, jer je banu glavu odsikao. Ovako se svakomu zgodilo, gdi ne sluša mlaði starijega! Pisma od kralja Tješimira. Goji majka sinka malenoga u Tribinju, gradu bijelomu, goji ona sivoga sokola, po imenu kralja Tješimira. Kad ga majka odgojila biše, izprosi mu gizdavu divojku, lipu æercu bana Cidomira u Nadinu, gradu bijelomu. Kotarci su ljudi siloviti, vi nemojte s njimam vino piti, u vinu ji kažu kabgadžije, kabgadžije, teške mejdandžije. Doniæe vam vina trolitnjega i rakije od devet godina, pazite se bana od Nadina, vi ne pijte brez vodice vina. Zdravo svati došli do divojke, do divojke i njezine majke, i zdravo se natrag povratiše, Vukosavu mladu dovedoše. Malo vrime postojalo biše, lip je ona porod porodila, porodila sinka Prelimira i za njime mlada Krešimira. Ovo ima puno godinica, odkad mene kraljem uèiniše i na glavu krunu postaviše u Tribinju, gradu bijelomu. Za kralja me bani ne poznaše, ne poznaše nit se pokloniše, veæ vas molim, moji sokolovi, osvetite vašega babajka. Krešimire, drago dite moje, nu osedlaj dobra konja tvoga ter otiði g banu Cidomiru, g didu tvomu, prijatelju momu. Ljubi njemu skuta i kolina, moli, sinko, bana gospodina, nek ti dade vojsku nebrojenu, ter otiði na Bosnu ponosnu. Pogubi mi bana bosanskoga i osvoji oèevu državu do Dunaja, studene vodice, koja teèe posrid Ungarije. Prelimire, drago dite moje, nu sakupi mlade Tribinjane, Crnogorce i sve Hercegovce do Cetine, studene vodice. Pogubi mi bana od Dulcinja i osvoji oèevu državu sve do ravne zemlje Bulgarije, Bulgarije i do Romanije. Sinci moji, ne bili prokleti, dones'te mi dvi glave junaèke: jednu glavu bana dulcinskoga, drugu glavu bana bosanskoga. Nek se sviste po svitu krajine, od slovinske zemlje banovine, što æe reæi kralja ne slušati, ne slušati nit se pokloniti. Poðe s vojskom Dulcinju bilomu udari se z banom od Dulcinja; ali banu loša sriæa biše, jer mu rusu glavu odsikoše. Pak otiðe s vojskom u Rašiju, da pogubi bana od Rašije i osvoji oèevu državu sve do ravne zemlje Bulgarije. S njim se bane pobit ne smiðaše, veæ mu šalje mite i darove i daje mu æercu za ljubovcu, a on njemu svu Rašiju ravnu. Za kralja ga bani ne poznaše, ne poznaše nit se pokloniše; veæ te molim, diko, dobro moje, da mi dadeš vojsku nebrojenu. Ja æu poæi u Bosnu ponosnu, pogubiæu bana Selimira, osvojiæu oèevu državu do Dunaja, vodice studene. Doèeka ga bane Selimire niže Jajca nasrid polja ravna; tu se bojna kopja položiše i svijetle æorde povadiše. Tu udari junak na junaka, ter se biše od jutra do mraka; al je banu loša sriæa bila, njegova je vojska izginula. Sam uteèe bane Selimire, sam uteèe u luge zelene, a ne bi ga ni on utekao, veæe ga je mrkla noæ otela. Posli toga boja žestokoga svu je ravnu Bosnu osvojio do Dunaja, studene vodice, koja teèe posrid Ungarije. Onda bilo, sad se spominjalo, ko me èuje, na èast neka mu je. Pisma od kralja Vladimira. Gorko cvili sužanj Vladimire u tamnici kralja bulgarskoga, gorko cvili, danak proklinaše, u koji se na svit porodio. Cini jadan, da ne èuje niko, al to èuje Kosara divojka, lipa æerca kralja bulgarskoga, koji biše roda slovinskoga. Ali ti je majka omilila, ali ti je žao zavièaja? Ali ti je gladak dodijao al tamnica, jadna kuæa tvoja, al na nogu negve do kolina, al na ruku težke lisièine? Al si èuo, moj sužnju nevoljni, da s' udaje virna ljuba tvoja, ter proklinje danke i godine i staricu jadnu majku tvoju? Nije meni žao zavièaja, niti mi je omilila majka. Nit je meni gladak dodijao, ni tamnica, jadna kuæa moja, ni na nogu negve do kolina, ni na ruku težke lisièine. Ni s' udaje virna ljuba moja, jer se do sad nisam oženio, niti æu se jadan oženiti, jer 'vo æu ti brzo poginuti u tamnici kralja bulgarskoga Samuela, da ga Bog ubio! Na viri je mene privario, u tamnicu tamnu postavio. Što me pitaš za rod i za pleme, i to æu ti poviditi pravo: ja sam, seko, roda gosposkoga, al sam sužanj kralja bulgarskoga. U mene je blago nebrojeno, moja bi me izkupila majka, al me kralju ne da na odkupe, nego ište rusu glavu moju. Ja sam æerca kralja bulgarskoga Samuela, gospodara tvoga. Rasplitaæu žute kose moje, ljubiæu mu skuta i kolina, noge æu mu suzam polivati, živim æu ga Bogom zaklinjati, da te pusti iz tamnice tamne i pošalje staroj majci tvojoj, nek se tvoja obeseli majka, kad ugleda Vladimira sinka. Èini mi se, moj mili babajko, da æe biti roda gosposkoga: dvorio je kralja slovinskoga, lipo zbori, ponizno govori. Oprosti ga iz tamnice, babo, a tako ti šarca konja tvoga i tako ti britke æorde tvoje, jer je lipo momèe Hercegovèe! Ja ne mogu drugo uèiniti, valja mi ga tebi darovati, sva je tvoja slika i prilika, slavi njega Krbava i Lika. Pak izaðe iz tamnice tamne i otiðe g dvoru divojèinu. Lipo ga je taste doèekao, za zdravlje se š njime upitao. Zove k sebi bulgarske terzije, da mu kroje sa zlatom aljine; oblaèi ga u skerlet i zlato, sinu sužanj kano sunce žarko. Plemenit je sobet uèinio, gospodu je na sobet sazvao, vinèa njega s Kosarom divojkom, povrati mu krunu i kraljestvo. Tu veselje veliko bijaše, ne može se, pobre, reæi više: u dvoru su bubnji i svirale, a prid dvorom divno kolo igra. U kolu su Bulgarke divojke, kolo vodi seka Kosarina, lipe ona pisme izvodila, svaku pismu seki pripivala. Puno sam ti, sinko, sagrišio i staricu majku razcvilio držeæi te u tamnici tamnoj, moreæi te i žeðom i gladom. Uzmi, sinko, zaruènicu tvoju, povedi je g bilu dvoru tvomu. Pozdravi mi slovinsku gospodu i staricu milu majku tvoju, kojuno sam vrlo uvridio, brezzakonje svako uèinio. Pisma od Radoslava i Bodina. Kukala je crna kukavica usrid zime, kad joj nije vrime: nije ono crna kukavica, veæ je ono Jacinta gospoja, virna ljuba kralja bulgarskoga, koga bihu Grci ufatili, u tamnicu tamnu postavili, ter ga more i žeðom i gladom. Sinovca ti Grci ufatiše, u tamnicu tamnu postaviše. Trikrat sam ga zlatom izmirila, ne bi li ga jadna izkupila, al ga cesar ne da na odkupe, veæ ga mori i gladom i žeðom. A jutros mi bila knjiga doðe, da æe njega brzo pogubiti, mene jadnu ljubu razcviliti, kojano sam skoro dovedena. Veæ te molim, svitla kruno moja, napiši mi listak knjige bile ter je šalji grèkomu cesaru, od istoèni strana gospodaru, neka pusti sužnja iz tamnice, druga moga, a sinovca tvoga; daæu njemu blago nebrojeno, sitni biser i drago kamenje. Daæu tebi blago nebrojeno i još k tomu alem-kamen dragi, koji valja grada Carigrada i po ravne zemlje Romanije. Ne bi tvoga pustio sinovca ni za tri bila grada Carigrada, ni za svitlu krunu Mogolovu, koja valja mojega cesarstva, ni za æordu kralja Aleksandra, koja sjaje kano sunce žarko. Vièe zemlja grèka i latinska na Bodina, sinovca tvojega, jer ne osta sela ni varoša, koga nije Bodin porobio. Tijaše se jadan okruniti usrid bila grada Carigrada; tijaše mi krunu ugrabiti, na glavu je svoju postaviti. Al ovo ti tvrdu viru dajem, još i jamca Boga velikoga, da æu prija glavu izgubiti nego živa Bodina pustiti. I otiðe od grada do grada: izpovida, grèki pripovida, Boga moli, poji leturðiju, travu jiðe, ladnu vodu pije. Evo ima devet godin' dana, odkada sam u gori zelenoj. Travu jidem, ladnu vodu pijem, težkim bièim moje tilo bijem, suze ronim od jutra do mraka i od mraka do bijela danka. A sad ima nediljica dana, odkada sam èudan sanak snio, sanak snio, u sanku vidio, da umire kralju Bugarine u nevolji u tamnici tamnoj: on umire od glad' i od žeðe i brez sluge i brez sveèenika, i brez brata i brez prijatelja. Veæ te molim, dragi prijatelju, pusti mene u tamnicu tamnu, da pokripim sužnja nevoljnoga, koji æe se noæas prestaviti. Kad ulize u tamnicu tamnu, Božju mu je pomoæ nazivao, bile mu je ruke oprostio, bile ruke i bijele noge. Izvede ga iz tamnice tamne pak podiže od zemlje mantije, britke se je æorde dobavio, od tamnice stražu pogubio. Pobigoše goricom zelenom priko zemlje grèke i slovinske pivajuæi i popivajuæi, utekoše, vesela jim majka! Veseli se malo i veliko, a najveæe kralju Radoslave i Jacinta, ljuba Bodinova, koja biše skoro dovedena. Lipo ga je striko darovao: darova mu dva grada bijela blizu ravne zemlje Romanije. Ali se je brzo pokajao, jer ne proðe ni godina dana, ol godina oli polovina, skupi vojsku Bodin, dite mlado, ter otimlje strièeve države. Ej Bodine, drago dite moje, kamo vira, kamo l' duša tvoja, kamo suze, kamo ljubav moja? U za èas te striko prièekao! Ej neviro, nigdi te ne bilo, vrlo ti si svuda urodila! Pisma od Kobiliæa i Vuka Brankoviæa. Lipe ti su rumene ružice u bijelu dvoru Lazarovu, niko ne zna, koja biše lipša, koja viša, koja l' rumenija. Nisu ono ružice rumene, veæ su ono æerce Lazarove, od Servije ravne gospodara, od starine viteza i bana. Lazar æerce za gospodu daje: Vukosavu Miloš Kobiliæu, Maru daje Vuku Brankoviæu, a Milicu caru Bajazetu. Na daleko Jelinu udaje za plemiæa i gospodièiæa, po imenu Crnojeviæ Jurja, koji biše od Zente vojvoda. Malo vrime postojalo biše, tri sestrice majku pohodiše; ne pohodi Milica carica, jer joj ne da care Bajazete. Sestrice se lipo pozdravljale, al se one brzo zavadiše faleæ svaka svoga zaruènika u bijelu dvoru Lazarevu. Ne fal'te mi Vuka Brankoviæa, koji nije na glasu delija, nit mi fal'te Crnojeviæ Jurja, junak nije nit je od junaka. Veæ falite Miloš Kobiliæa, od Pazara Novoga plemiæa, kojino je junak od junaka, porodi ga Hercegovka majka. Još se fali ljuba Brankoviæa, da ti ne smiš na mejdan izaæi Brankoviæu, svomu gospodaru, zašto nisi desnom rukom junak. Tu se z bojnim kopjim udariše, al se bojna kopja polomiše; od bedrice æorde povadiše, i æorde se britke izlomiše. Udriše se teškim buzdohanim, buzdohanom perje politaše, Milošu je sriæa priskoèila, baci s konja Vuka Brankoviæa. Mogu li te, Vuèe, pogubiti, tvoju ljubu u crno zaviti? Ali ne æu, jer smo prijatelji, poði s Bogom, ne fali se više. Lazaru se ino ne mogaše, nego kupi vojsku na sve strane, zove k sebi Vuka Brankoviæa i deliju Miloš Kobiliæa. Sjutra æemo udriti na Turke, slušaæemo Miloš Kobiliæa, jer je Miloš na glasu delija, boje ga se Turci i krstjani: on æe biti prid vojskom vojvoda, a za njime Brankoviæu Vuèe. Pak se skaèe na noge junaèke ter ulize pod èadore bile, do ponoæi suze prolivaše, od ponoæi Boga vapijaše. Kada li je zora zabilila i danica lice pomolila, on poside dobra konja svoga pak otiðe u vojsku carevu. Kleèe Miloš na zemljicu crnu, ljubi caru skuta i kolina. Svoga se je noža dobavio, Murata je u srce udrio, pak povadi sablju od bedrice, sièe Miloš paše i vezire. Al i njemu loša sriæa biše, jer ga Turci na sablje razniše. Sto uèini, Vuèe Brankoviæu, što uèini, da od Boga naðeš! Tri su bora uporeda resla, meðu njimam jela tankovita: nisu ono tri bora zelena, nit je ono jela tankovita, veæ su ono tri mila brajena, tri brajena Kotromanoviæa, i Danica, njiova sestrica, usrid Jajca grada odgojena. Ja æu onu bratju zavaditi, zavaditi oli pogubiti. Meæe na nje teške maðinluke, ne bi li ji vila zavadila: maðinluci kripost izgubiše, tri se braca nigda ne svadiše. Kad vidila vila Slovinkinja, da ne može bratje zavaditi, leti ona gori na planinu pak zavika s visoki planina. Al ne znate, ali ne hajete? Skupiæemo ungarske katane, isiæemo bosansku gospodu; oteæemo polja i livade i gosposka sela i varoše. Ali njimam Bog i sriæa dade, dokaza jim Bogom pobratime, pobigoše Kotromanoviæi, utekoše, vesela jim majka! Dva odoše k banu od Karlovca, Stipe dite gradu Dubrovniku, a Danica k Rimu bijelomu tek pohodi crkve i otare. Al je malo vrime postajalo, razboli se Danica divojka od groznice, bola velikoga, od bolesti pribolit ne može. Pismo od Ostoje Kristiæa i Stipana Jablanoviæa. Jer ne osta pod vincem divojka ni u Bosni mlada udovica, koju nije Kristiæ obljubio, kralj od Bosne, da ga bor ubio! Što zboriše, ono uèiniše, Stipu kneza kraljem uèiniše. Kad je Kristiæ glase razumio, skoèio se na konjica svoga pak pobiže priko Bosne ravne, uteèe se caru èestitomu. Bošnjaci mi krunu ugrabiše, a drugoga kralja okruniše, po imenu Jablanoviæ Stipu, slugu moga, dušmanina tvoga. Veæ te molim, mili gospodine, da mi dadeš silnu vojsku tvoju, sto iljada mladi janjièara, trijest iljad' po izbor konjika. Osvojiæu svu Bosnu ponosnu, pogubiæu bosansku gospodu, Stipana æu živa ufatiti i Ružicu, ljubu Stipanovu. Ljubiæu je nasrid Carigrada, baš na oèi Jablana Stipana. Digoše se svioni barjaci, udariše careve borije, otiðoše priko Romanije, ulizoše u Serviju ravnu. Prid njome je Kristiæu Ostoja, oteæe ti krunu i kraljestvo i Ružicu, virnu ljubu tvoju, ljubiæe je nasrid Carigrada. Al je malo vrime postojalo, na Stipana Turci udariše, robe, pale sela i varoše: što je staro, pod stablo okreæu, što je mlado, vode u sužanstvo. Na Turke je Stipe udario: tu se težka krvca prolivaše, do neba se jadan glas èujaše, viska konja, a jauk junaka. Bojak biše od jutra do mraka i od mraka do bijela danka. S obi strane mnogi izgiboše, al se ne zna, èiji mejdan biše. Kad vidio Jablanoviæ Stipe, on napisa listak knjige bile ter je šalje u vojsku carevu, a na ruke Kristiæa Ostoje. Koga robiš neg iraju svoju? Koga sièeš nego bratju tvoju? Odi, jadan, da se pomirimo, poèastimo i još pobratimo. Kano bratja lipo skladovaše i bosanskim kraljestvom vladaše. Što je kiša, to je jela viša, što je suša, to je zelenija! Svim junakom pisam na poštenje, od Boga jim bilo oproštenje. Pismo od Basilija Cesara. Vojsku kupi cesar Basilio po svoj zemlji grèkoj i latinskoj; kupio je godinicu dana. Ol ufati, ol donesi glavu, metnuæu je gradu na bedene, neka reèe, ko mimo nju proðe: 'Ono li je silni Bugarine, koji Grke pod maè okreæaše i varoše ognjem sažigaše, koji mene na mejdan pozivlje, na privari gradove uzimlje? Junaèke je krvce napojena, jer je moja vojska isièena. Osveti me, virna slugo moja! Al se pazi kralja Samuela, nemoj na njeg ob dan udarati, jer æe tvoju vojsku pridobiti. Ili koga srita ili stiza, on svakoga za Bugare pita. Bugari su kod rike Èelinke, vino piju, kano vuci viju, u kolu su od jutra do mraka, ne boje se Grka ni Turaka. Kada li je sunce poèinulo, podiže se goricom zelenom i ulize u zemlju bulgarsku. Prije zore k ladnoj vodi doðe i nahodi bugaske delije, gdi spavaju kano i poklani. Tu se ladne vodice napiše, na Bugare muèem udariše. Dvajest iljad' vojske isikoše malo manje živi ufatiše, ter ji vode bilu Carigradu pak jim crne oèi povadiše. Kad je èuo kralju Samuele, da su njima oèi povaðene, od žalosti crnoj zemlji pade, g zemlji pade, Bogu dušu dade. Slidi kratko govorenje od poglavica hrvatski oliti kranjskih. Hrvatsko kraljestvo uzdržaše pod sobom mnoge države, to jest: Karniju, Karintiju, Stiriju, Liku, Krbavu i svu donju Dalmaciju od Istrije do Cetine. I sve ove države bihu vladane od bana oliti duka hrvatski, koji se mnogokrat kralji zovijahu, buduæi puno puta bili ne samo od reèenih banovina gospodari, nego li jošter i od sve Bosne do vode Dunaja. I svi oni, koji bihu njima podložni, zovu se Hrvati zarad zemlje Kroacije oliti Hrvatije i zaradi njezinih bana, od koji imam u kratko besiditi. Prvi dakle duka oliti ban hrvatski biše 1. Porin; i ovi osvoji svu Liku i Krbavu istiravši stare pribivaoce, koji onde bihu, premda od istoga jezika i naroda slovinskoga bihu kakono i Porin. Porga, sin Porinov; i ovi poznade zakon pravi, jer se krsti s podložnicim svojim. Tomislav, koji imade rat s republikom mletaèkom. Trpimir; i ovi ne imaduæi rata ni s kim, od njega se vele stvari i ne piše. Ovi uèini rat protiva duždu mletaèkomu i porobi Kaorle blizu Mletaka, ma slano plati. Demogoj, koji živi i umri boj bijuæi s republikom mletaèkom. I ovi ode s vojskom u Istriju, porobi je i uèini dosta zla u njoj, ma bi istiran iz Istrije od Badoara, dužda mletaèkoga. Ovi istiravši sinove prošastoga vladaoca s pomoæu Basilija i cesara, uèini se kraljem hrvatskim, ma od ovoga, koji slidi, bi ubijen prija godine dana svoga vladanja. Ovi bi od pape Ivana Osmoga pofaljen u knjizi, koju mu piše, da je ostavio nevirnost grèku, u koju biše upao, i da je pozna papu za vikara Isusova. Muèimir, od koga se ne štije zlo ni dobro. U vrime ovoga poglavice doðe Šimun, kralj bulgarski, s vojskom velikom, da porobi zemlju hrvatsku, ma zlo obrši, jer njegova vojska od Hrvata bi isièena sva kolika. Malo posli odoše Hrvati u Bulgariju i porobiše je. I ovi imade dva sina, to jest Krešimira i Dirèislava, i ovi mlaði ugrabi kraljestvo starijemu bratu. Ovi bi prvi, koji se z dopuštenjem cesara Basilija imenova i zazva kraljem od Kroacije i Dalmacije. I ovi izmeðu svi kralja i bana hrvaski bi najveæi u jakosti i moguæstvu. Imade sina Stipana i oženi ga s æerom dužda mletaèkoga, kojoj Icela ime biše. Koliko otac ovoga kralja biše sriæan, toliko on bi nesriæan, jer ne biše dobro ni sio na pristolje svoje, od jednoga velikoga kneza bi postavljen u tamnicu, u kojoj život svrši. Zašto li, kako li, znati ja ne mogu. Zvonimir, drugim imenom Demetrio. Ovi bi od pape poznan za kralja i s velikim veseljem posveæen i okrunjen, zašto viteški branjaše svetu crkvu rimsku. Ovi kralj imade za ženu sestru svetoga Ladislava, kralja ungarskoga; i ne imaduæi sina zakonitoga izvan jednoga naravnoga oliti kopilana, Stipana imenom, ovi bi uèinjen za kralja hrvatskoga, koji od gospode hrvatske bi zlo gledan i malo od koga za kralja poznan, jer ne biše sin zakoniti kralja Zvonimira. I tako u vrime njegovo bi velika smutnja meðu gospodom, hotijuæi se svaki za kralja uèiniti. Žena Zvonimirova pobiže u Ungariju g bratu svomu svetomu Ladislavu i pokloni mu kraljestvo hrvatsko, buduæi ga njoj ostavio na smrti njezin muž Zvonimir. Ladislav skupivši vojsku uputi se g zemlji hrvatskoj. Videæi gospoda zlo, koje mogaše sliditi, izabraše dvanajest najbolji knezova, meðu kojim se nahoðaše vrsni knez Juran Kaèiæ, zapitaše mir i primiše za kralja sinovca svetoga Ladislava, koga biše doveo sobom iz Ungarije, a Stipana kopilana baciše na 1091. I ovi kralj novi zvaše se Almo. Bilo je i drugi bana hrvatski, koji se ovde ne spominju za ne uzmnožati više govorenja. Ovo je dakle zadosta, što smo do sada besidili; ako li ko želi znati više, neka se muèi ištuæi stari poderèina, ali mi se èini, da æe se malo okoristiti kakono i ja. Pisma od mejdana Jure Kastriotiæa Otkada su silne mejdandžije postanule u zemlji carevoj, ne bijaše žešæega junaka od Alije deli Tatarina. On svakoga na mejdan zoviše, al mu niko izaæ ne smiðaše nego jedno momèe golobrado, po imenu Skenderbeže Jure. Pozivljem te na mejdan junaèki niže grada nasrid polja ravna. Neka gleda Murat Sulemane i njegove mlade sultanije iz Jedrene, grada bijeloga, di se bije orle i sokole. Tvoja mi je sila dodijala i isprazna slava omrznula; ako jesi junak od krajine, sedlaj konja da se ogledamo! Ko je godir sa mnom bojak bio, veæ se nije k majci povratio, neæeš ni ti, vira ti je moja! Ludo ti æeš izgubiti glavu bojak bijuæ s Alom Tatarinom; veæe neg je u godini dana Tatarin je odnio mejdana. Ali pusta glava Alijina ugleda se na zemljici crnoj. Zaèudi se sva vojska carova, a najveæe Murat Sulemane. Kad zamahnu Kastriotiæ Jure, kad zamahnu, kad l' odsièe glavu! Brže mu je glavu odsikao, nego bi ga munja ošinula. Malo toga vrime postajalo, al to idu dva zmaja ognjena izdaleka od Perzije ravne, Jain jedno, a Zampša je drugo. Ludo momèe ne zna što govori, nije prija na mejdanu bija. Ali njemu loša sriæa biše, jer ga ljute rane dopadoše. A kad vidi Zampša pobratime, da æe njemu pobre poginuti, udri konja èizmam i mamuzam ter doleti kano soko sivi, Skenderbegu da odsièe glavu. U za èas je po se doletio: Jure mu je glavu odsikao i njegovu Jain pobratimu. Veseli se sva vojska careva, a najveæe Murat pooèime. Pisma od Jure Kastriotiæa i njegove majke Vojsave Sanak snila Vojsava kraljica, virna ljuba kralja od Epira, po imenu Ive Kastriota, sanak snila, u sanku vidila, da je ljuta zmaja porodila: krila su mu Epir pokrivala, k Carigradu glava dopirala, koja žive Turke proždiraše. Kada li se od sna probudila, u njojzi je èedo proplakalo; suzicam je lice oblivala, Ivanu je sanak povidila. Što li krilim Epir pokrivaše, to æe branit sve kraljestvo naše. Što l' j' u tebi èedo proplakalo nejako æe biti odvedeno, za njime æeš suze prolivati, ali æe se dite izbaviti. Na èelu mu od krune zlamenje, a na ruci od brijetke æorde. Èudila se epirska gospoda gledajuæi po njemu zlamenja. Majka èini veliko veselje, svoga sina šalje na krštenje, lipo mu je ime postavila, lipo ime, Jure dite mlado. Kada li je dite ponareslo, Vojsavi je loša sriæa bila: Arbaniju Turci porobiše, od Ivana araè zapitaše i èetiri u tutinu sina: Reposija prvoroðenoga, Konstantina i Savišu mlada, Juru dite, sinka najmlaðega. Ivanu se drugo ne mogaše, jer mu biše Murat dodijao, veæ mu daje blago nebrojeno i èetiri u tutiju sina. Za njimam je majka izlazila, sva u crno biše obuèena, od žalosti kose razplitala, bilo lišce suzam oblivala. Da je komu poslušati bilo, kako cvili Jure, dite mlado! Vidiš li me, vidim li te veæe... I fala ti na mliku bilomu, s kojim si me, majko, zadojila. Kad je care Juru razgledao, zlamenje je na njem ugledao: britku sablju na desnici ruci, svitlu krunu na glavi junaškoj. Goji njega u dvoru bilomu. Kada li je dite ponareslo, ne bijaše takoga junaka u Turèina ni u kaurina. On na mejdan èesto izlazaše, na mejdanu glave odsicaše, po vazdan se džilitaše s Turcim ter ji èesto s konja obaraše. Maleno je vrime postajalo, majka njemu bilu knjigu piše da mu biše babo priminuo u Krojanu, gradu bijelomu. Turci njemu oteše kraljestvo, osta jadna Vojsava kraljica i brez kralja i brez kraljevine, brez gospodstva i brez banovine. Mislio se Kastriotiæ Jure, kako bi se caru izmakao, siroticu majku pohodio i svoje se krune dobavio. Ali mu je sriæa priskoèila: udariše ungarske katane, porobiše careve države, prid njimam je vojevoda Janko. Što god imam u dvoru junaka, mladi paša, aga i spaija, nada tebe ne imam junaka, koji æe mi prid vojskom izaæi i pobit se s vojevodom Jankom. Pridajem ti silnu vojsku moju i mojega æatu velikoga. Spomeni se, drago dite moje, da sam tebe za sina uzeo, u mojemu dvoru odgojio i za pašu tebe uèinio. A kad sam te, sinko, poturèio, lipo sam ti postavio ime, lipo ime, dite Skenderbeže, to æe reæi: snažni Aleksandro. Ja imadem i za dvoje vojske, sjutra æemo na te udariti, al se nemoj, pobro, poplašiti. Spomeni se, Sibinjanin Janko, da mi jednu viru virujemo: kada sjutra u boju budemo, pridaæu ti svu vojsku carevu. Ja sam sužanj Murat Sulemana, a sinak sam Ive Kastriota, pokojnoga kralja od Epira, kojino je skoro priminuo. Murat mi je oteo oèinstvo, majka moja u nevolji cvili, rad bi moju majku pohoditi i oèinstvo moje prigledati. Kad se poèe krvca prolivati, poèe Jure natrag uzmicati. Kad vidiše age i spaije, da Kastriot natrag uzmicaše, koji nije nigda uzmicao, pobigoše natrag brez obzira. Tad Madžari sablje povadiše, svoja bojna kopja položiše, dobrim konjem pustiše diždume, svu carevu vojsku isikoše. Ako li je napisati ne æeš, evo tebi tvrdu viru dajem, odsiæu ti rusu glavu tvoju i daæu je vojevodi Janku. Kad se Jure knjige dobavio, æatinu je glavu odsikao. Pak otide k ravnoj Arbaniji, i š njime je trista Arbanasa, sve plemiæa i gospodièiæa, vitezova prija neženjeni. Kad je doša u Kroju bijelu, daje knjigu krojskom kapetanu. Knjigu štije krojski kapetane, knjigu štije, a suze prolije. Ali mu se ino ne mogaše, veæ mu daje kljuèe bila grada, poznaje ga, da je poglavica od sve ravne zemlje Arbanije. A kad bude noæas o ponoæi, što naðete da je suneæeno, ter se ne æe krstom prikrstiti, isicite malo i veliko. Kada li je danak osvanuo, ori Jure visoke munare tere ziðe crkve i otare, uze krunu starca babe svoga. Svu osvoji ravnu Arbaniju, što god naðe da je suneæeno, sve isièe malo i veliko pak pohodi milu majku svoju. Nije zmija zmiju privarila, što Skenderbeg Murat Sulemana! Pisma od boja Jure Kastriotiæa i cara Murata na 1443. Kad je sjutra jutro osvanulo, skupiše se na divan gospoda: mlade paše, age i spahije. Bojak bismo s kraljem od Epira, bojak bismo i pridobismo ga. Dade meni po kraljestva svoga, i èetiri u tutiju sina, i još meni davaše araèe, da mu svitle ne otimljem krune. Kadli umri od Epira kralju, dozvao sam ja njegova sina, po imenu Juru Kastriota, kogano sam lipo milovao. Davah njemu krunu od Epira, koju mu je babo uzdržao, da kraljuje i da haraè daje, kako mu je i æako davao. Ne kti Jure uzeti kraljestva, veæ se meni zakle na æitapu, da on mene neæe ostaviti, nego krvcu za mene proliti. Ja virovah onoj zmiji ljutoj i othranih zmaja u nidarcu: a sad me je Jure odbignuo, Muhameda sveca pogrdio. Poslah njega k ravnoj Ungariji, da boj bije Sibinjanin Jankom, al nevirni Kastriotiæ Jure svu izdade silnu vojsku moju i pogubi pašu kapetana i mojega æatu velikoga, samo dvajest hiljada vojnika, pak pobiže k ravnoj Arbaniji. Uze tvrdu Kroju na privari i posièe krojskog kapetana; uze krunu starca babe svoga i podloži njegovo kraljestvo. Što god naðe da je suneæeno po Epiru i okolo njega, ter se ne kti krstom prikrstiti, sve isièe, niko ne uteèe. A ni to mu dosta ne bijaše, veæ ulize u kraljestvo naše, robi, pali sela i varoše, sièe, kolje malo i veliko. A sad mi je tužba dodijala da vojnika nejma na krajini koga Jure nije pogubio, pogubio oli zarobio; da se bila dvora ne bijeli koga nije ognjom opalio; da nejmade majke ni ljubovce koja nije u crno zavita. O gospodo paše i kadije i ostale age i spahije! Nije l' koga porodila majka, da otiðe do Epira ravna i osveti krvcu prolivenu èiste vire sveca Muhameda, da pogubi Juru Kastriota koji mi je puno dodijao? Ko pogubi onu zmiju ljutu, il pogubi il dovede živa, èestita æu njega uèiniti, od Epira krunu darovati. Razviše se svioni barjaci, udariše careve borije, ode vojska k ravnoj Arbaniji, prid njome je silni Ali-paša. Malo vrime postojalo biše, glas dopade Juri Kastriotu, da na njega ide Alipaša. Kupi Jure vojsku po Epiru: osam hiljad silenih konjika, sedam hiljad poizbor vojnika, usve vojske petnajest hiljada, ali je to ognja žestokoga. Nemojte se, braæo, poplašiti, što je veæe vojske u Turaka: oni slave svoga Muhameda, a mi lipo ime Isusovo. Razviše se svileni barjaci, udariše bubnji i svirale, u vojsci se èinjaše veselje, oko vojske tuge i žalosti. Plaèu majke jedine sinove, plaèu ljube svoje zaruènike, mala dica majke gledajuæi, plaèu seke milu braæu svoju. Svojoj braæi pute priticaše, priticaše ter ih celivaše hvatajuæi konje za diždume, ne bi li se koji povratio. Majke svoje skiduju ðerdane, a ljubovce zlatne prstenove, dijevojke vince pozlaæene ter zavite meæu na otare. Uz otare ruke raspinjale, da bi majke sinke prièekale, a ljubovce svoje zaruènike i sestrice milu braæu svoju. Otolom se vojska podignula i otiðe suproæ Ali-paši. Kad su bili na polje Dibrensko, onde ih je noæca dostignula. Tute oni pobiše barjake i po polju bile èadorove. Kad je sjutra danak osvanuo, poèe Jure razreðivat vojsku. Blizu polja gusta gora biše; u toj gori postavlja busije, tri hiljade silenih konjika, prid njima je Amedža vojvoda. Ali nemoj prija udarati, neg se poème krvca prolivati. Kad ugledaš dvi vojske ognjene i barjake turske i kaurske, ti æeš izaæ iz gore zelene, na Turke æeš juriš uèiniti, pristrašit æeš svu vojsku carevu, ter æemo je pod maè okrenuti. U ta doba silni Ali-paša, na polju je vojsku razredio. Od konjika krila uèinio, za krila je pišce postavio, meðu krila Jure ulizao, oko njega pišci i konjici. Iza sebe stražu ostavio, sve konjika dvanajest stotina, prid njima je bane Vranjanine koji biše junak od starine. A kad udre iz gore Amedža, ja æu vojsci krila razmaknuti, tvojoj družbi pute otvoriti, nek udare èili na umorne. Tu se dobri konji razigraše, udariše bubnji i svirale. Tu se britke sablje povadiše, a bojna se kopja položiše; tu udari konjik na konjika, tu se poèe krvca prolivati. Kada vidi Amedža vojvoda, da se silne vojske udariše, iz potajnih udari busija kano vuèe iz gore zelene. Tri hiljade kopja položiše, tri hiljade sablja povadiše, uèiniše juriš izazada, siku jadne Turke iznenada. Kud Amedža s vojskom dopiraše, na alaje Turke razgonjaše. Ta nenadnja iz gore busija strah zadade svoj vojsci carevoj. Kad to vidi Kastriotiæ Jure, svojoj vojsci krila razmaknuo, Vranjaninu pute otvorio, pak udriše èili na umorne. Tu se teška krvca prolivaše, do neba se jedan glas èujaše od velike jeke i jauka: Turci zovu sveca Muhameda, a kršæani ime Isusovo. U tri ure boja žestokoga pade mrtvih silenih Turaka dvajest i dvi hiljade konjika, dvi hiljade osta u sužanjstvu. Od vojnika Kastriotiæ Jurja pade mrtvih pišac i konjika dvi stotine i dvajest junaka; toliko ih ranjenih bijaše. Kada vidi silni Ali-paša, da su njemu Turci izginuli, skupi ono zdravih i ranjenih pak pobiže k bilu Carigradu brez barjaka i brez èadorova. Osta Jure s vojskom na mejdanu, dok pokupi turaèku odoru i dok rane zavije junakom, pak otiðe na turske mejaše. Svu je tursku zemlju porobio i zdravo se natrag povratio. Nije majka rodila junaka, što je majka Skenderbega Jurja. Pisma od ženidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotiæa Kada Jure seku udavaše, po imenu Mamicu divojku, za Topiæa, baua i viteza od lijepe zemlje Arbanije, gospodski je sobet uèinio u svojemu dvoru bijelomu, gospodu je na sobet sazvao, sve poizbor bane i knezove. Kadali se vinca ponapiše, dva se bana ljuto zavadiše; jedan biše bane Zakarija, a drugi je Dukaðin Aleksa. Svadiše se dva bana mlaðahna o Jerinu, lipotu divojku, lipu æercu bana Dušmaniæa, kojoj ne bi slike ni prilike u svoj zemlji grèkoj ni slovinskoj. Ako l' ti je što pomuèno, pobre, a ti hodi da se ogledamo: dilit æemo sriæu i divojku s britkom sabljom i desnicom rukom. Zakarija bolji junak biše, teško rani Dukaðinoviæa pak povadi britku sablju svoju, da odsièe Dukaðinu glavu. Al ga ote Skenderbeže bane i delija Vranjanine kneže. Evo, pobre, rata i gorega, pobiše se momci i junaci! Svaki braneæ svoga gospodara jedan drugog i kolje i para, osta mrtvih na polju delija od stotine manje ni jednoga. Vranjanina rane dopadoše i Juricu Vladeniæa kneza mireæ momke Dukaðinoviæa i mladoga Zakarije bana. Pisma od rata Jure Kastriotiæa i Republike mletaèke, koji se uèini na 1447. Evo idem do divojke moje. Dukaðin je davno pribolio, koji ište rusu glavu tvoju. Zasišæe ti u gori zelenoj, udariæe na te iznenada ter æe tebe, sinko, pogubiti, mene tvoju majku razcviliti. Zdravo bane do divojke doðe i zdravo se natrag povratio. Kad ulize u luge zelene, loša mu je doskoèila sriæa: doèeka ga Dukadine bane u busiji u gori zelenoj. Iz busije udari potajne ter pogubi Zakariju bana i njegova Bogom pobratima, po imenu Crnojeviæ Pavla. Osta jadna ljuba Dušmaniæa, po imenu Božica banica, kukajuæi kano kukavica, a privræuæ kano lastavica, i brez sinka i brez zaruènika u Dainu, gradu bijelomu. Al evo ti rata žestokoga! Kad je Jure glase razumio, to je njemu puno žao bilo; skupi vojske trinajest iljada ter otiðe g Dainu bilomu. Sa svi ga je strana obsidnuo pak ga bije silenim topovim. Knjigu piše mlaðan kapetane iz Daina, grada bijeloga, ter je šalje duždu mletaèkomu. Na glasu je Skenderbeže bane, da je silni junak na krajini, al u njemu ne ima junaštva, neg izdaje i turske privare. Nejma Jure od boja zanata, ne diluje dilo od junaka, veæ se skita po gori zelenoj ter zasida kano pustaija. Evo vami tvrdu viru dajem, kad ugleda moju silnu vojsku aramija Skenderbeže bane, pobignuæe natrag brez obzira. Ide na nas vojska principova, prid njome je Juriæ ðenerale, valja danas š njome bojak biti i junašku sriæu prokušati. Nije ovo bojak biti s Turcim, veæ s Latinim, mudrim Talijancim, i s Hrvatim, na glasu konjicim, koji æe nam puno dodijati. Poslušaj me, Musa kapetane! Ti æeš udrit s vojskom na Latine, ja æu s mojim krilom udariti na konjike, mlade Dalmatine. Ti viteže, Vranjanine kneže, udariæeš s pišcim i konjicim na vas dundar dužda mletaèkoga, u komu su mladi Arbanasi. Al vas molim, mila bratjo moja, neroðena kano i roðena, kad duždevu vojsku razbijete, pustite je zdravu i veselu pobignuti Skadru bijelomu. Nisu Turci, nego bratja vaša, koji jednu viru virujemo, nit je lipo, niti je pošteno, da njiovu krvcu prolijemo. Maleno je postajalo vrime, sritoše se dvi vojske ognjene, sritoše se ter se udariše crnim praom i teškim olovom. Udri Musa na Latine mlade, al se brane kano vitezovi; a Skenderbeg udri na Hrvate, al ji s mista pomistit ne može. Vranjanin je s vojskom udario na vas tabor dužda mletaèkoga, al u njemu junaka ne biše, neg èobana i mladi težaka od lijepe zemlje Arbanije, koji nisu boja ni vidili, kamo li su glave odsicali; pobigoše glavom brez obzira. Ostadoše Hrvati junaci i Latini, mladi Talijanci, bojak bijuæ od jutra do podne nasrid polja blizu Skadra grada. Zdravo došli Skadru bijelomu bojak bijuæ, natrag uzmièuæi. Osta mrtvi nasrid polja ravna dvi iljade duždevi delija. Iljadu ji živi ufatiše i Dainu gradu povedoše; al je Jure srca milostiva, sve ji pusti g dvoru bijelomu. Osta mrtvi Jurini delija tri stotine mladi Arbanasa, sedamdeset još saviše biše mrtvi ljudi, Barlecio piše. Murat ožalošæen puno i rasrðen iðe s vojskom na Skenderbega. Ma sada, buduæi se š njime pomirio, svu moju snagu i vojsku mislim okrenuti protiva onoj aranzadi, od pustaija arambaši. Znam, da æe mi se narugati svita poglavice, gdi jedan gospodar od svita sa svom jakostju iðe protiva jednomu baniæu, koji se skita od planine do planine za uteæi sržbu moju, ali ne moguæi ga na drugi naèin dobiti, potribito je, da ja glavom iðem na njega sa svom vojskom, koju imadem. I zato dajem naredbu, da se po svim mojim državam vojske kupe, ma tako skrovito i potajno, da oni ajduk ne može doæi u poznanje od take priprave. Ma prija nego se on dili, hoti da se brzokonjici na nikoliko dana naðu pod Svetigradom, neka mogu zatvoriti pute, da Kastriotiæ ni od kuda ne može dati gradu pomoæi. Ma se privari, jer Jure znaduæi za tursku misa i pripravu, Svetigrad bi obilno proviðen s ranom i s vojskom. Ukaza se dakle pod gradom èetrdeset iljada konjika, koga sa svih strana obkružiše. Malo posli ukaza se Murat sa svom vojskom na 1449 i obside Svetigrad, koga jakost i tvrdoæu razgledavši, uzboja se, da ga na silu osvojiti nije moguæe i zato posla dva gospodièiæa kapetanu od grada, Petru Perlatu imenom, da ga ponukuje, neka mu na lipe grad pridade, ako misli koji dan poživiti, i da mu od strane careve obeæa mnogo blago i veliko gospodstvo. Sve to prikazaše Petru kapetanu reèena gospoda, ma od Petra i Svetigraðana bihu usilovani muèati i udilj se izpod grada diliti. Ako li biste pak hotili pod njegovim barjakom vojevati, biæete puno sriæni i èestiti. Drugojaèije pak uèinivši, nemojte se srditi na ono, što vam se po svakoj pravdi dogoditi ima. Murat poèe grad biti. Murat rasrðen puno, ne moguæi grada na privari imati, zapovidi, da se bije s topovim. I tako bihu izvedena dva najveæa topa na jednu glavicu, ter ga poèeše biti i u malo dana probiše beden od grada toliko široko, da bi mogla kola kroz proboj proæi. Videæi Murat, da se grad mogaše s jurišem osvojiti, dade naredbu, da se èini juriš. Turci izvršiše zapovid carevu ter zorom rano na grad udariše, jedni noseæi grede, daske, maškline, motike i poluge oliti æuskije, a drugi skale oliti listve, ter ji sa svi strana uz grad prisloniše i uza nje uzlazeæi na bedene od grada sabljom u ruci skakaju. Ma koliko ji uzlazaše, on'liko ji sunovratice na zemlju padaše, koji brez glave, koji brez ruku oli brez nogu. Na puno mista, ne moguæi listve podniti tegoæu od Turaka, pod njima pukoše ter se š njima niz planinu zakotrljaše. Bihu Turci naèinili od greda i saratièa nike kaštele i kule uz bedene grada, koje jadnim graðanom težak strah zadadoše. Ali graðani s vrilim paklom, katramom i uljem reèene kule polijuæi brzo sažegoše i s velikim kamenjem grede izlomiše. Tri debela sata juriš èiniše Turci, a i veæe bi, da ban Jure ne bude udario na turske èadorove i konjike, koji bihu na polju. Gledajuæi dakle Turci izpod grada, kako Arbanasi siku konjike po polju, bihu usilovani grad ostaviti i dat jim sa svom vojskom pomoæ. Ostade mrtvi Turaka na jurišu prvomu oko tri iljade izvan onizi, koji na polju od Arbanasa posièeni bihu. Svetigraðana pogibe èetrdeset, a sto ji ranjeni ostade. Posli toga juriša Turci za nikoliko dana poèinuše, ma topovi ne pristaše nigda grad biti. Ban Kastriotiæ opet èini juriš na Turke. Videæi Kastriotiæ s jedne visoke planine, kako se Turci bihu razpustili i tamo amo po polju brez svakoga straha raztrkali, namisli ob noæ udariti na nje. Iz dundara Muratova doðe Ažijanom pomoæ, ali se Jure ne poplaši, nego se š njima vitežki pobi i mnoge svojim Arbanasim odsièe glave. Gledajuæi paše i veziri Murata puno smuæena i ožalošæena, iskahu svake naèine za razveseliti ga i zaradi te svrhe tri puta jedan dan juriš èiniše na grad, ali se svaki put povratiše s velikom njiovom štetom izpod grada. Jesmo li mi oni isti, koji dobismo kralje od Persije i Ažije, koji pogubismo Vlauša, kralja od Ungarije? Sada ne možemo dobiti jednoga baniæa, moga slugu odmetnika? Ne ostaše kralji, koje ne porazismo, kraljevine, koje ne podložismo, gradovi, koje ne osvojismo: a sada vidim, da se jedan kokošinjak, od lupeža uziðan na jednoj glavici, ruga našoj sili, snazi i slavi. Što se ovo èini? Kakvi su ovo puti, kakva li je to sriæa moja? Sada dakle, moji nepridobitni kapetani, vladaoci i vitezovi, ako me ljubite, ukažite ljubav vašu, ter sjutra rano na grad udarivši osvojite ga i osvetite vas i mene, vašega gospodara. Prija nego Turci na grad udariše, dade Murat naredbu Feriš-paši, da èuva kanap samo dvanajest tisuæa konjika i šest tisuæa pišaca, bojeæi se Skenderbega. Feriš-paša dobrovoljno primi naredbu, još odviše pofali se, da æe ga zazvat na mejdan, ako bi se po sriæi ukazao. Ma ne posta vele vrimena, Jure udari na Turke. Spominjuæi se Feriš-paša rièi, koje biše caru rekao, zazva Juru na mejdan, ma po se ne u dobar èas, jer mu Kastriotiæ u jedan trat glavu odsièe. Turci videæi, što se od paše dogodi, pobigoše natrag, a za njima Arbanasi, ter ji sikoše do èadora careva. Car videæi, što se èini na polju od njegovi vojnika, diže svu vojsku izpod grada za dati njima pomoæ. Pogibe tada na polju Turaka, kako Barlecio svidoèi, èetiri iljade. Murat gledajuæi krvave od grada zidove, mrtve oko grada Turke, veliko mnoštvo ranjenika, koga brez ruku, koga brez nogu, i slušajuæi njiova jeèanja, plaè i jauk, a navlastito promišljajuæi zlo, koje mu Skenderbeg uèini pogubivši Feriš-pašu i mnoge š njime, zanimi od velike žalosti, uzdræa se i pristraši jako. Buduæi se pak u se povratio, uzdanu ter poèe svit od vezira i paša iskat što se imadiše uèiniti. Jedni mu rekoše da se dili izpod grada i porobi sva Arbanija; drugi, da se Svetigrad ostavi, a Kroja obsidne; a treæi, da se iðe tirati Skenderbeg. Nijedan ovi svit ne bi primljen od Murata, nego hoti, oli da se uzme na silu Svetigrad oli s velikim mitom oli s kakvom èudnovatom privarom. Odkada su cari postanuli u Jedreni, gradu bijelomu, nije veæa vojska sakupljena na viteza bana Skenderbega, što sakupi Murat, care silni. Kupio je godinu danaka; kada li je sakupio biše, diže vojsku na Kroju bijelu. Koliko je Tiran polje ravno izpod Kroje grada bijeloga, svega su ga Turci pritisnuli i popeli bile èadorove. Kad li vojska poèinula biše, silni Murat bilu knjigu piše ter je šalje krojskom kapetanu, po imenu knezu Vranjaninu. Vidio si, kneže Vranjanine, silnu vojsku pod Krojanom gradom: bi li lašnje zvizde pribrojio nego vojsku cara èestitoga? Ovo jesu svati vitezovi, lipi svati Memeda mojega, koji su se dovlem potrudili po Krojanu, lipotu divojku, kojuno sam davno zamirio, zamirio i prstenovao za mojega sinka najdražega, po imenu Memeda mladoga. Vranjanine, krojski kapetane, ol mi pridaj Kroju ponositu oli èekaj svate vitezove i pripravljaj gospodske darove: iz bostana rumene jabuke, ruse glave tvoji vitezova. Svi su moji svati ponositi, za druge ti ne haju darove. Odi k meni, kad je tebi drago, i svi tvoji svati vitezovi, lipe sam jim dare pripravio, crna praha i teška olova. Pozdravlja te Krojana gospoja, zaruènica Kastriotiæ bana, lipe ti je dare pripravila, britku sablju Jure gospodara. Al evo mu tvrdu viru dajem: ako mi ga ufatiti Bog da, crne æu mu oèi izvaditi, živa æu ga na mihe derati. Valja da mi rano uranimo ter na Kroju skladno udarimo; ko uhvati kneza Vranjanina, za pašu æu njega uèiniti. Jes' li, pobre, ikada vidio, kada snižak leti iz oblaka? Tako strile u grad doliæahu ter vojnikom rane zadavahu. A trese se drvlje i kamenje oko Kroje, visoke planine, od topova, šiba i pušaka, od jauka ranjeni junaka. Nad Krojom je sunce pomrèalo od crnoga praha i olova, a zidovi krvavi bijahu sve od krvce carevi delija. Bila grada ne uzeše Turci, nego pod njim mnogi izgiboše, oko grada na snope ležahu ter Muratu jade zadavahu. Ali evo i gore žalosti! Udri Jure iz gore zelene na konjike cara èestitoga ter pogubi iljadu Turaka. Izpod Kroje to Murat gledaše, bradu guleæ suze prolivaše; diže vojsku izpod bila grada pak ulize pod èadore bile. Za tri danka ni s kim ne govori, niti klanja nit abdest uzimlje. Kad je danak èetvrti svanuo, zove Murat paše i vezire. Evo vami tvrdu viru dajem: ako sjutra Kroju ne uzmete, žive æu vas u tope meæati i s vami æu Kroju uzimati. Listve nose baše i sejmeni ter ji meæu gradu uz bedene, al se brane vitežki graðani, listve lome, odsicaju glave. Ah, moj Bože, goleme žalosti! Teška ti se krvca prolivaše, niz dolinu ona tecijaše, u Drinu se riku salivaše! Maleno je vrime postajalo, udri Jure iz gore zelene na èadore cara èestitoga, sièe Turke, ni broja se ne zna. Ali imaš konje bile vile al junake sive sokolove? Al je tvoje od mazije tilo, ter ti sablja naudit ne može? Na Adžama èesto udarasamo i njegovu vojsku isikosmo; bojak bismo s carem Kostadinom i njegovu zemlju osvojismo. Pobismo se s kraljem Karamanom ter njegovo carstvo osvojismo; bojak bismo s kraljem Vladislavom i rusu mu glavu odsikosmo. A sad ima puno godinica da vojujem i da bojak bijem, da bi s kime, ne bi ni žalio, veæ s ajdukom, od Krojana banom, koga nigda pridobit ne mogo, ni na silu niti na privaru. I ovo su ljute rane moje, koje nigda priboliti ne æe. Što æe reæi kralj i cesari, što l' ostali bani i glavari ko pridobi silu Muratovu, ko l' isièe Turke janièare! Posla na njeg Ali-pašu moga i š njim vojske èetrjest iljada, sve konjika, po izbor vojnika, da pogube Skenderbega bana, ol pogube ol dovedu živa; al nevirni Kastriotiæ bane svu isièe silnu vojsku moju nasrid Dibre, polja velikoga. Opet posla Fereš-pašu moga i š njim vojske petnajest iljada, ne bi li ga ob noæ privario i rusu mu glavu odsikao. Al prokleti Skenderbeže bane iz potajni udari busija ter pogubi Fereš-pašu moga i njegovu na privari vojsku. Pouzda se u Mustapu moga, da æe dobit Skenderbega bana, ali zmija Kastriotiæ Jure razbi pašu, isièe mu vojsku. Za osvetit moje vitezove, od Skendera bana isièene, skupi vojsku, poðo k Svetigradu, da na silu ja osvojim njega. Osvoji ga, ali na privari; a kada se natrag povratismo, ter pribroji silnu vojsku moju, al to nejma polovinu vojske. Ovo ima po godine dana da ja bijem Kroju sa svi strana; ne mogu je tužan osvojiti ni na silu niti na privaru. Veæ izgibe silna vojska moja pod Krojanom, on se ne bilio! I još me je bolest obrvala od starosti i težke žalosti. Pomozi me, sveèe Muhamede, koji si me do sad pomagao! Ako li me ti pomoæi ne æeš, evo ti se kunem na æitapu: razoriæu visoke munare, a ziðaæu crkve i otare; razkovaæu srebrne ibrike, a kovaæu križe i kaleže; pogubiæu odžu velikoga, klanjaæu se papi latinskomu. I poleti k svecu Muhamedu ter se Murat š njime barabari: blizu sveca, podviv noge, side lulu pijuæ, na vatri se grijuæ. Smrt Jure Kastriotiæa na 1467. Buduæi Memed, kada se diže izpod Kroje, sagradio jedan kašteo tvrd u Arbaniji i u njega stavio svoje vojnike, kako je gori reèeno, Skenderbeg, ne moguæi podnositi Turke u svojoj državi, otiðe od grada do grada kupit vojsku za osvojit reèeni kašteo. Ali mu smrt ne dade izpuniti, što biše zamislio, jer kada doðe u grad Ales, na njega bolest smrtna, to jest sveðerni oganj žestoki, koji ga diže s ovoga svita na bolji. Poznavši dakle Jure, da se biše približalo vrime od njegova putovanja, s velikim skrušenjem uèini veliku ispovid i s velikim poniženstvom primi svete sakramente i veselo u svemu podloži se volji Božijoj. Poznali ste njiove nevirnosti, progonstva i veliku nenavidnost prema kršæanom. Priporuèujem vam sklad i mir, da se imate zajedno držati i skladno protiva obæenomu neprijatelju boj biti, zašto nesklad kralja i bana kršæanski jest temelj od uzvišenja i raširenja turskoga. Nisam ja sam caru odolio, nego s vami zajedno, i ako se budete uzdržati u ljubavi, istu æete sriæu imati, koju ste sa mnom imali; jer kako nesklad vladaoca kršæanski daje život i uzvišenje carstvu turskomu, tako sklad njiov daje istomu smrt i skonèanje. Cineæi dakle brez nikakve sumlje, da i oni meni istu ljubav nose, zato moju banovinu pridajem njima u ruke priporuèujuæi je, da je brane od neprijatelja, doklen moj sin Ivan doðe na godišta od razuma i na moguæstvo od vladanja. I zato potribito je, da se diliš u drugo kraljestvo; a buduæi mi moj veliki prijatelj Ferdinando, kralj od Napulje, poklonio tri gradiæa u svojoj državi, imaš otiæ s majkom i onde æeš pribivati, dok ne doðeš na godišta od vladanja. Težaci, vojnici i gospoda, sve to jednoskupno zaplaka, ma iza svega glasa, znaduæi i promišljajuæi sužanjstvo, u koje posli njegove smrti imadihu upasti. I ne samo od svojizi Arbanasa bi gorko plakan, dali jošter od sviju po svitu kršæana, a najveæe od Rimljana i Mleèana. Bi s velikim poštenjem ukopan u crkvi sv. Nikole od Alesa, grada u Arbaniji, koji grad buduæi posli deset godina osvojili Turci sa svom Arbanijom, izpitaše, gdi se naodi greb Skenderbegov, koga našavši otvoriše, da vide njegovo mrtvo tilo, bojeæi ga se još i mrtva u grebu, pak razjagmiše njegove kosti držeæi se èestit oni, koji mogaše štogod ujagmiti, koje u srebro okivahu ter uza se s velikom pomljom držaju cineæi, da æe biti na vojevanju sriæni, snažni i slobodni, kako je i on bio. Tri iljade glava svojom sabljom Jure odsièe, što se je oèito vidilo od njegovi vojnika, ali puno i puno veæe, što se znati ne može. Biše lipa, visoka i posve ugodna struka. Imadiše taku snagu u rukam, da od jednoga maha volove po poli, oklopnike od vrata do bedre, pa dva Turèina uporeðena s jednim udarcem prisicaše. Bi moljen od cara Memeda, da mu pošalje svoju sablju, koja taka èudesa èinjaše, ali videæi, da u njoj ne bijaše te kriposti, koja se glasaše, posla je natrag tužeæi se, da mu nije poslao onu sablju, koja volove i oklopnike prisicaše. Jure mu odgovori, da je ona ista, ali nije ista desnica, koja s njome vlada. Puno se još od njega stvari piše i štije, koje za ne uzmnožati sasvim moje govorenje ostavljam. Talijanski ko razumi, neka štije Sagreda, Barlecija i Giammariu Biemi Brešanina, iz kojizi sam u kratko ovo izvadio i u slovinski jezik složio za siromahe težake i èobane, koji latinski ne znadu. Da je komu poslušati bilo, što govore krajišnici Turci! Ne vidiš li, sveèe Muhamede, što se èini od æispeta tvoga? Kamo tvoja sablja okovana? Jer ne sièeš dušmanina svoga? Posli bana Kastriotiæ Jurja nije zmije nad vojvodu Janka: svu je tursku zemlju porobia do Jedrene, grada bijeloga. Mnoge paše i mladi veziri bojak biše s vojevodom Jankom, ali svoje pogubiše glave. Lani razbi cara èestitoga pod bijelim gradom Biogradom. Valja bižat u zemlju arapsku, jer od Janka živit ne možemo. Muhamede, naša mila majko, ne vidiš li, što nam èini Janko? Eto tebi silna vojska moja, ter otiði do Erdelja ravna i pogubi vojevodu Janka, ol pogubi, ol dovedi živa, jer je meni tužba dodijala od Turaka moji krajišnika, da ne mogu s mirom veèerati od ajduka vojevode Janka, koji razbi silne vojske moje pod Aradom i pod Biogradom. Isièe mi Turke krajišnike i pofata momke i divojke. Diže vojsku priko Romanije, brzo paša do Erdelja doðe. Poèe palit sela i varoše, ali mu je loša sriæa bila. U Erdelj ti Turci ulizoše i varoše ognjem sažegoše. Biži junak goricom zelenom, plaèuæ gorko u Jedrenu doðe; ostade mu azna i zaira, èadorovi i alaj-barjaci. Kad je Murat glase razumio, bijaše se teško zamislio, kako æe se osvetiti Janku i porobit ravnu Ungariju. Osvojiæu Erdelj, zemlju ravnu, Slavoniju i svu Ungariju. Podiže se vezir Mehmed-paša, sobom vodi sina Ibraima; podiže se preko Romanije prid delijam cara èestitoga. Zdravo doðe do Erdelja ravna pak poèinu dva bijela danka. Lipo uèi Turke janièare, kako mogu poznavati Janka. U Janku je sriæa i nesriæa: ako sada njega pogubimo, sva æe naša biti Ungarija, Slavonija, Lika i Krbava. Sjutra æemo na te udariti, pazi dobro, ne izgubi glave. I da si mi zdravo, pobratime! Neimenjak iz vojske careve. A kad li je danak osvanuo, on se biše vas priobrazio: na njemu su orjadske aljine, a pod njime zeèak Tatarija. Maleno je vrime postajalo, al to iðu carevi junaci. Dvi se silne udariše vojske u Erdelju nasrid polja ravna. Sikoše se od jutra do podne, a kad li je po podnevu bilo, razbi Janko Turske janjièare i potira careve delije: Memed-paši odsijeèe glavu i njegovu sinu Ibraimu. Dvajest iljad' glava odsikoše, osam iljad' živi ufatiše. Pade mrtvi mladi Ugrièiæa tri iljade nasrid polja ravna. Osta pusto blago Memedovo i njegova sina Ibraima, samur-æurci, zelene dolame alaj-bega, odža i adžija. Sve to Janko po vojsci razdili; rusu glavu šalje Memedovu i njegova sina Ibraima Vladislavu, kralju ungarskomu. Kad je care glase razumio, od žalosti biše zanimio, za tri danka ni s kim ne govori, niti klanja, nit abdest uzimlje. Posli neg se izjadao biše, opet kupi vojsku strahovitu: osamdeset iljada Turaka, sve najbolji pišac' i konjika. Ako li mi ti ufatiš Janka, ol ufatiš, ol odsièeš glavu, uèiniæu tebe za vezira najveæega u dvoru mojemu. Brzo doðe u zemlju Jankovu, poèe robit zemlju Karavlašku; ognjem pali sela i varoše, kolje, sièe malo i veliko. Ali mu je loša sriæa bila: na nj udari vojevoda Janko i s njim vojske petnajest iljada, sve konjika po izbor junaka. Razbi pašu i vojsku njegovu ter ga tira us to polje ravno do Jedrene, grada bijeloga; sièe Turke, ni broja se ne zna. Evo tuge, evo i žalosti! Sve su moje zemlje porobljene i silene vojske isièene od ajduka, vojevode Janka; ne æe Janko s mirom mirovati, straho me je, sad æe udariti. To je èuo kralju Vladislave i podiže svoje Ugrièiæe, Karavlahe i Karabogdane, ter otiðe, da udari na nje. Šest iljada izberi junaka ter otiði uhoditi Turke. Vidi, Janko, sve moje uzdanje, koliko je na okupu vojske. Svaki budi srca junaškoga i desnice Sibinjanin Janka: da vidite èuda velikoga, što se èini noæas od Turaka! Èudiæe se Turci i Ungarci, što uèini Sibinjanin Janko. Evo Janku sriæe i šiæara! Sve spavaše kano i poklano, a izaðe misec iza gore, ter mogaše poznavati Turke. Povadiše sablje madžarkinje pak poèeše siæi janjièare. Sablje siku, dobri konji taru, teško sada Otmanoviæ caru! Posikoše Ungarci Turaka dvajest i pet iljada junaka, pet iljada živi ufatiše, Vladislavu kralju darovaše. Kralj ungarski zaèudi se jako, što uèini vojevoda Janko: diže vojsku, ode na Bugare ter osvoji zemlju Bulgariju. Iðe s vojskom malo ponaprida i porobi ravnu Romaniju, Romaniju i Macedoniju do Jedrene, grada bijeloga. Al na njega Turci udariše i prid njima Karabeg vezire, zet Muratov, junak glasoviti, na oružju puno ponositi. U za èas je po se udario i po cara, silnoga Murata: Janko mu je vojsku isikao, a pašu je živa ufatio. Nikako ji dobiti ne mogu: valja da mi vapijemo Bogu, da nas brani od ovih vukova, ljutih zmaja, nebeski gromova! Ode s vojskom cara doèekati, sobom vodi Sekula netjaka, mlado momèe, lipo i gizdavo, kojeno mu desno krilo biše. Kad je doša na Kosovo bojno, ravno polje, dugo i široko, onde naðe cara silenoga i njegovu strahovitu vojsku. Mislio se Sibinjanin Janko, kuda li æe, na koju li stranu: al æe s vojskom natrag pobignuti, al na Turke naglo udariti. Tu se vojske sedam danak' biše, po Kosovu polju prigoniše: jedan danak vojevoda Janko pet je puta pridobio Turke. I pogubi trideset iljada na Kosovu carevi delija, ali ko æe sili odoliti, ko li isiæ po svitu dubove? Ah, moj Bože, goleme žalosti! Izgiboše mladi kapetani, Sekul dite, Jankovo uzdanje, i njegova vojska sva kolika. Kad to vidi Sibinjanin Janko, napuni se tuge i žalosti pak pobiže niz bojno Kosovo na vitezu dobru konju svomu. Tiraju ga najbrži konjici, al ga ne bi vile dostignule, kamo li æe careve delije! I uteèe, poštena mu majka! Biži Janko goricom zelenom stramputice, kud se ne putuje; ob dan, ob noæ nigda ne poèiva, niti jide nit vodicu pije. Ali evo njegove nesriæe: konj mu pade na zemljicu mrtav od umora, glada i od žeðe. Kud æeš sada, Sibinjanin Janko? Ej prokleta sabljo Muratova, jer mi nisi odsijekla glavu na Kosovu, polju širokomu? O vratu mu zlatan križ visaše, lupeži se oba nj zavadiše. To je Janku dobra sriæa bila, jednomu se sablje dobavia, rusu mu je glavu odsikao, uðe drugi u goru zelenu. Janko iðe malo ponaprida, ali od glad' zanimio biše. Side starac na stini studenoj: tud izlazi neznana delija, koji malo za Boga znadiše, poèe š njega sadirat aljine. Sve ti dajem i još blagosivljem, al mi nosi štogod blagovati, jer 'vo æu ti sada izdanuti baš od glada, velikoga jada. Nevoljno je poèastio Janka, dade njemu sve, što imadiše: komad kruha i glavicu luka. Lipo mu je Janko zafalio pak otiðe priko srmske zemlje brez dolame i brez kabanice, brez èizama i brez opanaka. Na putu mu loša sriæa biše: rišæani mu ruke savezaše ter ga vode svomu gospodaru, po imenu Juri Brankoviæu, velikomu banu i plemiæu od Rašije i ravne Servije. Meæe Janka u tamnicu tamnu ter ga mori i žeðom i gladom. Ej neviro, nigdi te ne bilo, davno ti si na svit postanula! Posli toga do malo danaka sobet èini Brankoviæu Jure, svu gospodu na sobet sazivlje, još i sužnja Sibinjanin Janka. I pusti ga iz tamnice tamne, ter otiðe g bilomu Budimu priko ravne zemlje Ungarije pocrnio i vas potamnio. Meðer nije poginuo Janko. Malo Janko poèinuo biše, tri nedilje, ni manje ni više, pak se skaèe na noge junaške ter otiðe priko Ungarije. Kupi vojsku, što god veæu može: kada li je sakupio biše, na srbsku je zemlju udario, na državu Jure Brankoviæa. Robi, pali sela i varoše, sièe, kolje malo i veliko. Ište Juru, da m' odsièe glavu, al uteèe u goru zelenu. Svu je srbsku zemlju porobio i gradove mnoge osvojio. Ovako se svakomu zgodilo, koji nejma vire ni ljubavi! Pisma èetvrta vojvode Janka i s. Ivana Kapistrana, kako razbiše cara Memeda, sina Muratova, pod Biogradom na 1456. Divan èini Otmanoviæ care, po imenu Memede sultane, u bijelu gradu Carigradu, koga biše skoro osvojio. Gospodu je na divan sazvao, sve po izbor paše i kadije: Useina, velikog vezira, mufti-odžu i janjèar-agu. Car se šeta uz divan niz divan, a gospoda podviv ruke stahu. Osvojiæe i Bosnu ponosnu, više Bosne ravnu Ungariju, Dalmaciju do sinjega mora, Italiju do Rima biloga. Osvetiæu starca babu moga, po imenu Murata silnoga, koji biše Biograd obsio, ali njega uzeti ne može, nego svoju svu izgubi vojsku ter sramotan u Jedrenu doðe. Da bi mene rodila Vlahinja, a ne mlada kaduna Turkinja, ako sada ne pogubim Janka, koji moga potira babajka i isièe janjièare Turke pod bijelim Biogradom gradom. Otiæemo uz Dunaj vodicu do bijela grada Biograda, brzo æemo osvetiti njega i svu ravnu zemlju Ungariju. Eto na te Memed, care silni, nit æeš uteæ ni odniti glave. Smidemo li cara doèekati, doèekati i š njim bojak biti? On æe tebe svitovati lipo, možemo li s Turcim bojak biti. Smidemo li cara doèekati i na njega skladno udariti? Janko ima dvajest iljad' vojske, malo manje ja æu sakupiti, križ Isusov na nje postaviti, zvati æe se od sada Madžari Božja vojska imenom križari. Zavešæemo niz Dunaj vodicu, razbiæemo turske ormanice i daæemo pomoæ Biogradu na sramotu cara silenoga. Od Budima šajke dojedriše, iznova se mnoge sagradiše: sto i šeset mali i veliki, koje mogu s Turcim bojak biti, meðu njima Jankova ðemija, strahovita kano sultanija. Obside ga sa èetiri strane: od Istoka Turci janjièari, od zapada crni Arnauti, od Dunaja tanene galije, a od Save ohole balije. Dunaj vodu šajke zatvoriše, verugam se teškim izvezaše, Biograd je u nevolji teškoj, ne može mu dobra pomoæ doæi. Sveti Ive slavnu misu reèe, kad je reèe, na kolina kleèe: blagosivlje vojevodu Janka i njegovu sablju madžarkinju. Pak se skaèe na noge vitežke, uze barjak u desnicu ruku, na barjaku ime Isusovo, ter prid vojskom g Biogradu poðe. Zavezoše šajke ormanice, a niz Dunaj, vodicu studenu, i prid njima vojevoda Janko u velikoj od boja ðemiji. Kada li se blizu sastadoše bojne šajke turske i ungarske, potrese se Dunaj, voda ladna, od onizih bojnih lumbarada. Evo, brate, boja žestokoga, na Dunaju ognja paklenoga! Stoji jauk ranjeni delija, lomljavina taneni galija. A kad li se lipo sastadoše ormanice turske i ungarske, ne pucaju puške ni topovi, veæ zvekeæu sablje i kadare. Sikoše se po bijela danka na Dunaju dvi ognjene vojske; Dunaj ladni vas krvav bijaše, u njega se krvca salivaše. Biše Janku sriæa pristupila, jer potopi dvadeset galija i osvoji mnogo ormanica, dvajest iljad' pogubi Turaka. Dok se Janko s Turcim prigonjaše, sveti Ivo na kolinim kleèi, k vedru nebu ruke uzdizaše ter za Janka moli brez pristanka. Moli Ivo i domoli Boga: razbi Janko na Dunaju Turke, zdravo doðe u Biograd s vojskom na sramotu cara silenoga. Kad to vidi Otmanoviæ care, poèe biti s topovim Biograd, vas se bili grade tresijaše od topova turski i ungarski. A kada li probiše bedene i široke laze otvoriše, prokušaše sriæu od mejdana, udariše Turci sa svih strana. Doèeka ji na oružju Janko, Turke sièe nemilo i jako: koliko ji na grad udaraše, on'liko ji strmoglav padaše. Ali Turci nigda ne pristaju, juriš èine, lagum podkopaju, teško oni vièu i alaèu, listve nose, na bedene skaèu. Kano soko Janko priliæaše ter po poli Turke prisicaše; bedeni su s glavam okiæeni i svi s truskom krvlju poliveni. Kako sjutra zorica zabili, na Biograd snažno udarite. Ako nami Bog i sriæa dade, ter Biograd sjutra osvojite, isicite malo i veliko, a Janka mi živa ufatite i papaza fra Ivana fratra: muèiæu ji godinu danaka, jer su meni puno dodijali i svu rusu bradu ogulili. Mili Bože, tuge i žalosti! Da je komu pogledati bilo di se brani malo i veliko, slipo, romo, staro i bolesno! Janka niko poznat ne mogaše, vas u krvi ogreznuo biše, bihu mu se umorile ruke prisicajuæ janjièare Turke. Ali ko æe sili odoliti, ko l' isiæi svu vojsku carevu! Prve šance Turci osvojiše ter barjake na nje postaviše. Na zidove druge udariše, na silu ji, pobre, osvojiše, mrtvi Turci za skale služahu, u grad živi priko njih skakahu. Branimo se do mrkloga mraka, pak æeš vidit èudo od Turaka! Kako žarko opoèine sunce, zažeæemo bakovite junce. Lipa dara, našem Bogu fala! Ovo pismo svi graðani štiše ter jedino Bogu zafališe. Sablje oštre, gorke suze taru, jao sada Osmanoviæ caru! Kako žarko opoèinu sunce, sve se skoèi, malo i veliko, nose grede, daske opakljene, sijeno, slamu, goru svakojaku. Užegoše, na Turke baciše, vojnici ji straga zatekoše: koji Turèin od vatre bižaše, on od sablje uteæ ne mogaše: koji, pobre, od sablje bižahu, oni živi u vatru skakahu. Sve izgori, niko ne uteèe, kano miši izgorili jeèe. Sjajni misec pomrèao biše od crnoga praha i olova. Što god Turak' oko grada biše, sve Ungarci pod maè okrenuše. Dunaj æemo vodu pribroditi i na carev dundar udariti. Zadosta je našega junaštva, koje noæas jesmo uèinili; neka Turci s mirom doma iðu, ne dajimo sriæu za nesriæu! Za šest uri s Turcim bojak biše, od praha se ništa ne viðaše, od topova ništa ne èujaše: Turci zovu sveca Muhameda, a krstjani ime Isusovo. Ali ko æe z Bogom bojak biti, ko l' Božiju vojsku pridobiti? Pobigoše Turci janjièari, al ji siku Božiji križari. Oteše jim aznu i zairu èadorove i alaj-barjake, sve oružje, ognjene topove, tambalase, bubnje i svirale. Tu gospoda mnoga izgiboše, sve po izbor age i spahije, mlaðan vezir s agom janjièarskim, ine vojske ni broja se ne zna. Al uteèe Memed, care silni, uðe ranjen, vesela mu majka! Ovo uvik nek se pripovida, kako Ivan Turke pridobiva! U njega je vojska sjelovita od Ažije i od Tatarije, Bulgarije i od Romanije i ostalih mjesta i kraljestva. Koja ti je cviliti nevolja? Ali ti je netjak poginuo, po imenu Kommen Dimitrija, bojak bijuæ s carevim delijam? Nije meni netjak poginuo bojak bijuæ s carevim delijam, ali mi je cvijelit nevolja, jer evo mi lijestak knjige doðe od elèije moga sveznadara iz Jedrene, bijeloga grada, da je care vojsku sakupio i da mjesli udariti na me, a ja ne smim doèekati njega, jere nejmam moæi ni pomoæi. Svi su bani mene odbjegnuli, protiva se meni uzdjegnuli, oboriæe u sužanjstvo mene, a brzo æe oborit i sebe. Sva je moja zemlja porobljena od Memeda cara nevjernoga, do bijela grada Carigrada, a brzo æe osvojit i njega; jere nejmam brata ni roðaka niti imam draga prijatelja, koji bi mi u pomoæi bio, u potribi novce poklonio. Je li veæe na svijetu èojeka, koji nije doša Carigradu pohoditi cara Kostadina? Turskoj vojsci ko æe odoliti ko l' on'liku sjelu doèekati? Šest iljada, veæ' nejmam vojnika, od mojega naroda junaka. Tri iljade doðe vjetezova od Mletaka i Ðenue grada. Udariæe pedeset Turaka na svakoga mojega junaka. Al dok mi je na ramenu glava, ne æu predat Turkom Carigrada, jeda Boga i Bogorodice i Sofije usred Carigrada! Julijana meæe Katalana, od starine èasna kapetana, Lavska vrata da junaški brani i da svoje poštenje sarani. Janjièari, ponositi Turci, puno æe, bane, dodijati! Al se uzdam u vijernost tvoju i junaštvo tvoji vjetezova, da æeš branit svijetlu krunu moju i od grada bijeli zjedova. Imaš dosta praha i olova i junaka kano sokolova. Kaluðere, oce duhovnike, mlade pope, grèke sveèenike ponukuje care Kostadine, da se brane prahom i olovom i da mole Boga brez pristanka od veèera ter do bila danka. Al poslušaj, moj mili brajene, što ti kaže starac Mjelovane: dojedriše èetiri ðemije iz daleka od zemlje laæanske. Svaka nosi po sto lumbarada, a pušaka ni broja se ne zna, pune bihu ognja žestokoga i junaka od Ðenue grada. Kad su bili blizu Carigrada, prista vjetar, stadoše ðemije nasred mora kano i planine, nit se mjeèu niti naprid iðu. Evo teška boja i mejdana! Zavezoše careve galije, obleæeše latinske ðemije nasred mora izpod Carigrada. Iz ðemija pucaju topovi ter se èuju kano i gromovi, potopiše tanene galije, izlomiše turske ormanice. Ne bi reka, da je morski bojak, veæ bi rekao, da je sudnji danak: iz laæenski silenih brodova siplje oganj, nigda ne pristaje. Pade mrtvi carevi junaka za dvanajest iljada Turaka. Tako isti povidiše Turci, kad Carigrad izgubiše Grci. Laæenom je dobra sreæa bila, Bog jim dade vjetra maestrala, zajedriše g bijelu Carigradu posred turski tanenih galija. Na sve strane vatru prosipljuæi i s topovim galije bijuæi dojedriše zdravo Carigradu pjevajuæi i popijevajuæi. Memed care zanimio biše od velike tuge i žalosti gledajuæi šajke, i galije, ðe se tope u to sinje more. Koji prvi skoèi na bedene i na nj metne alaj zelen barjak, za pašu æu njega uèiniti od sve moje zemlje Romanije. Poleæeše uz pole konjici, udariše sa svih strana pješci; juriš èine od jutra do mraka, Carigrada uzet ne mogoše, nego pod njim izgiboše mnogi, a najveæe Grci i Ermeni, koji bihu silom povedeni i na juriš prvi odreðeni. Ali se to malo i znadiše prama sjeli, koja došla biše: za pedeset i veæe danaka ne prestaše biti Carigrada. Evo, brate, i gore žalosti! Bog ostavi nesreæne grešnike: ugleda se svjetlost na Duhove u bijelu gradu Carigradu. Iz grada je ona izleæela ter je k vedru nebu poleæela. Bog pobježe iz Stambola grada, predade ga caru silenomu. Sjutra æemo dovu prouèiti i ramazan žestok uèiniti, da ako nam Bog i sreæa dade, tor Carigrad brzo osvojimo. Svaki svoje izpovjedi grije, pokajmo se, dok imamo vrijeme. Ljubimo se i pomijerimo se kano bratja i riješæani pravi. Ako naše i pogine tijelo, ne bi li nam duši bolje bijelo! Preoslavni otac patrijara, kojino vas i uèi i kara, daæe nami blaosove svete, ter æe èinit da se Memed smete. Svaki budi srca junaškoga, a desnice Marka Kraljeviæa, ter slobodno Turke doèekajte i njiove glave odsijecajte. Ako l' se prebližalo vrijeme, da mi naše pogubimo glave rad poštenja, vjere i zakona, slava Bogu i Bogorodici! Bolje nam je poginut pošteno neg na svijetu živit nepošteno. Svaki radi osvetiti Boga, ja æu Boga i Bogorodicu! Maleno je postajalo vrijeme, sa svih strana udariše Turci: deset iljad skala presloniše uz bedene bila Carigrada. Stoji jauk ranjenih delija, stoji viska turski bedevija, a zemlja se tresijaše kruto oko bila grada Carigrada od topova turski i riješæanski od bubanja i od tambalasa, od kumbara i silni pušaka, od galija turski i laæenski, od svjerala i turski pifara i od trublja grèki i laæenski od zveèanja maèa i sabalja, alakanja carevih delija. Izgiboše janjièari Turci i sejmeni, ni broja se ne zna, a niz polje krvca tecijaše, u sinje se more salivaše. Koliko su visoci zjedovi od bijela grada Carigrada, mrtvi su ji Turci nadjetili, viruj, pobre, mudri ljudi kažu. Carigrada ni tad ne uzeše, veæ sramotno natrag pobjegoše. Odbacite svijetle sablje vaše, prepašite ženske opreglaèe, kad ne smite s nami bojak biti, veæ bižite kano strašivice! Pofali se, Memede sultane, koliko si glava odsjekao! Kada ji je care razumio, svu je vojsku natrag okrenuo. Janjièari, siloviti Turci, udariše kano mrki vuci, carigradska osvojiše vrata, u Carigrad sjelom uljezoše. Isjekoše malo i veliko, pogubiše cara Kostadina, al vjeteški poginuo biše sikuæ mlade Turke janjièare. Dvista rana na njemu bijaše, al po poli Turke presicaše, pak najposli crnoj zemlji pade, zemlji pade, Bogu dušu dade. Side Memed nasrid Carigrada na pristolju cesara grèkoga, ter od tada Otmanoviæ care sve ponizi kralje i cesare. Sve po redu pozdravlja riješæane po imenu starac Mjelovane! Molite mu vi Boga za zdravlje ne bi li vam pjesme izvodio od Stambola, grada bijeloga, Romanije i od Bulgarije, od Mostara i ravna Kotara, Slavonije i od Ungarije, od junaka Lijeke i Krbave i od Bosne, vjetežke države. Na sablji vam dobra sreæa bila i turske se krvce napojila! Pisma od kuæe Frankopanoviæa Èudila se Lika i Krbava, što govori Bugarine Sava: kudi pleme Frankopanoviæa, i viteza bana Zrinoviæa. Svuda slave Zrinoviæa bana i mladoga kneza Frankopana, kano da su s neba doletili i od vika na nebesih bili. A ne znadu, da su od težaka, od èobana oli prosijaka: do juèer su uzbijali ovce i dvorili po svitu trgovce, a sada se svitli bani kažu ter s težacim ne æe da se slažu, a nejmadu u žepu ni novca, nego ištu pomoæ od trgovca. Ali si se brežan pomamio? Nije misec ni godina dana, da je pleme Zrinoviæa bana: od iljade veæe je godina, da se zvaše kneže od Nadina. Sva su taka velika gospoda od našega slavnoga naroda: niko ne zna, odkada su bili ni gospodstvo kad su zadobili. Nu poslušaj Frankopanoviæa, velikoga bana i plemiæa, od koga je roda i plemena i od koga izlazi vrimena. Dvi iljade godišta imade, odkada se ovo pleme znade. U Trojanu gradu pribivaše, po svemu se svitu spominjaše, jer porodi vrsne vitezove, plemenite bane i knezove. Ovako nam sveti oci kažu, još i drugi k njima se prilažu. Anicio starinom se zvaše, od Enea bana izlazaše i od Turna, kralja latinskoga, najveæega plemiæa rimskoga. Od njega se rodiše glavari, kardinali i Božji vikari: Aleksandro i Grgur Deveti, Inocenco, Grgur, papa sveti. Još porodi svete i svetice, Benedeta i mnoge divice, Isusove mnoge muèenike, žene svete i ispovidnike. Od njega su vitezovi stari, svitli bani, kralji i cesari, cesarice i mlade banice i od svake vrste poglavice. Po svem svitu Dante glasoviti, u nauku puno ponositi, Fiorentin koji se zoviše, od kolina Frankopana biše, a od kuæe na glasu viteza Aldigera, velikoga kneza od bijela Fiorence grada, kojano se nalazi i sada. Od ovoga jasnog plemena, al podavno u stara vrimena, za dužda je mletaèkoga bio, imenom se zvaše Mijovio. Kad Tatari naglo udariše ter ungarsku zemlju porobiše, potiraše kralja ungarskoga do sinjega mora latinskoga. U to vrime ban rvatski biše, imenom se Nikola zoviše, od plemena Frankopanoviæa, imadiše srce Kraljeviæa ter sakupi Rvate junake, na oružju vitezove jake, sièe vojsku cara tatarskoga, oslobodi kralja ungarskoga. Od njega se bani porodiše, zadužbine koji uèiniše: štuju crkvu i Božje pastire, sagradiše mnoge manastire. Sad promisli, Sava Bugarine, koji kudiš bane od starine, je li veæe pleme Zrinoviæa i viteza Frankopanoviæa od tvojega roda i plemena i krasnoga od lani imena! Nemoj, pobre, nabijat kabljiæa ni grditi slovinski plemiæa! Gospodstvo su na sablji dobili, a nisu ga za novce kupili ni pasuæi po planinam ovce ni dvoreæi po svitu trgovce. Podiže se priko Arbanije, brzo doðe Skadru bijelomu. Sa svi ga je strana obsidnuo, pak napisa listak knjige bile ter je šalje mladu providuru, Mleèaninu Anti Loredanu. Nemoj gubit rusu glavu tvoju ni tvojizih mladi vitezova. Ja sam duždu tvrdu viru dao, da mu ne æu izdat Skadra grada, dok je moja na ramenu glava. Bio ga je petnajest danaka od zorice ter do mrkla mraka. Bile kule mnoge oboriše, na tri mista beden otvoriše. Kad to vidi paša Bošnjanine, na Skadar je juriš uèinio. Jedni Turci beden podkopaju, drugi skaèu gradu na bedene, ali ludo pogubiše glave na jurišu Skadra bijeloga. Osta mrtvi èetiri iljade oko grada na jurišu prvom sve najboljih Turak' krajišnika. Pivaj, pobre, junaška je dika! Kada li je danak osvanuo, opet Turci juriš uèiniše, od zorice ter do mrkle noæce ne pristaše na grad udarati. Ali bila ne uzeše grada, jer ga brani Ante Loredane. Biše ladne vode ponestalo našoj vojsci u Skadru bilomu. Ja æu poæi do rike Bojane i doniæu vode za junake. Otiðoše do rike Bojane ter se ladne napiše vodice. Zdravo su se natrag povratili, za junake vodice donili. Malo toga vrime postajalo, treæom Turci na grad udariše: prisloniše listve uz bedene, na grad meæu barjake zelene. Loredan se Turkom ne pridaje, veæ jim ruse odsijeca glave. Vezir biše sablju povadio, janjièare na grad natirao. Al graðani za to i ne haju, veæ jim ruse glave odsicaju, biju Turke drvljem i kamenjem, s crnim prahom i teškim olovom. A kad vidi Suleman vezire, da ne može Skadra osvojiti, diže vojsku izpod bila grada, ode plaèuæ caru gospodaru. Osta mrtvi pod gradom Turaka za dvadeset iljada junaka, što Loredan pogubio biše braneæ Skadar, - to Sagredo piše. Za Antino veliko junaštvo njemu dade dužde ðeneralstvo od Levanta i lipe Morije, Cipra ravna i zemlje Kandije. Vitežki je vazda vojevao, po Levantu Turke razbijao: kad Lepanat bili obsidoše ter ga biše za osam miseci, na tursku je vojsku udario, deset iljad' glava odsikao. Izpod grada on istira Turke, okrvavi svoje bile ruke.

РАЗГОВОР УГОДНИ: др Павле Ковачевић
Това е книгата на хърватския книжовник Андрия Качич Миошич, написана през 1756 г. Prvotno se zvao Antun Miošić. Apostoli jer su veæi nego sveti muèenici, svu istinu valja reæi, od svitovnji sveèenici. Na 20 klasna, a godišta gori reèenoga 1389, Tvrtko, kralj bosanski, razbio je cara Amurata. Ali ni ovde kavalira Marka junaštvo ne dospiva, jer nahodeæi se pod gradom turskim Atenom samo svoji èetrdeset vitezova u svojoj tartani, ne punoj velikoj, bi naskoèen od jednoga šambeka gusarskoga puno velika i strahovita, u komu biše blizu èetiri stotine Turaka, koje Marko veselo doèeka, š njimam se žestoko pobi, šambek, bojno tursko drvo, pridobi, sažga na moru i Turke pobi, da ji se malo plivajuæ na kraj i sarani aliti od njegove slavne sablje uteèe. Prvi, dulji dio 1-358 uglavnome sadrži na puèki naèin preprièan Stari Zavjet, a drugi, kraæi dio 359-395 Novi Zavjet, koji od str. Since the book includes some important folk poems, many readers considered it a folk songbook. Prija nego Turci na grad udariše, dade Murat naredbu Feriš-paši, da èuva kanap samo dvanajest tisuæa konjika i šest tisuæa pišaca, bojeæi se Skenderbega.